Brak i finansije  |  Odnosi sa roditeljima  |  Nasilje u porodici  |  Rastaviti se ili ne  |  Pre razvoda

Velika ocekivanja  |  Zasto zene ostavljaju muskarce

ZASTO ZENE OSTAVLJAJU MUSKARCE

“Neprestano osecam bol zato sto sam sama i napustena.”

“Moj muz mi vise nije prijatelj.”

“Jedini trenutak kada obraca paznju na mene jeste kada je zeljan seksa.”

“Nikada nije tu za mene kada mi je najpotrebniji.”

“Kada povredi moja osecanja ne izvinjava se.”

“On zivi svoj zivot kao da nismo u braku; retko uzima i mene u obzir.”

“Mi smo kao brodovi koji se mimoilaze u noci, on ide svojim putem a ja svojim.”

“Moj muz je za mene postao stranac - Ja cak i ne znam vise ko je on.”

“On ne pokazuje nikakvo interesovanje za mene ili za ono sto ja radim.”

Zene imaju teznju da budu zabrinute za svoje brakove vise nego muskarci. One kupuju vecinu knjiga o braku kako bi pokusale da ga poboljsaju i one su inicijatori mnogih bracnih savetovanja. One se cesto zale na svoje brakove svojim najblizim prijateljima a ponekad i bilo kome ko je spreman da ih saslusa. Takodje podnose tuzbu za razvod duplo cesce nego muskarci.

Zasto zene deluju toliko nezadovoljne brakom? Sta one zele od svojih muzeva? Sta ih toliko muci u braku pa je vecina njih spremna da rizikuje buducnost svoje porodice kako bi to izbegle? Zasto zene napustaju muskarce?

Svakodnevno sam suocen sa zenama koje su izuzetno isfrustrirane svojim brakovima. One obicno ne pokazuju nikakvu nadu da ce njihovi muzevi ikada shvatiti sta ih to frustrira, a kamoli da se dovoljno promene kako bi resili problem. Iz njihove perspective, bracne probleme stvaraju njihovi muzevi koji daju veoma malo ili nista od sebe kako bi ih resili.  Zene imaju teznju da sebe vide kao glavnu silu za resavanje problema, i kada one odustanu od svojih pokusaja, sa brakom je obicno zavrseno.

Kada razgovaram sa njihovim muzevima, oni obicno imaju potpuno drugacije objasnjenje zasto se njihove zene osecaju tako kako se osecaju. Oni cesto osecaju da su ocekivanja zena uopsteno a posebno njihovih zena, postala apsolutno van domasaja. Ovi muskarci, koji osecaju da su ulozili dzinovski trud da budu brizni i osecasjni prema svojim suprugama, ne dobijaju nikakvu pohvalu za svoj poprilican doprinos u porodici. Oni se osecaju pod ogromnim pritiskom da poboljsaju svoju finansijsku podrsku, da poboljsaju nacin na koji vaspitavaju decu, kao i da poboljsaju nacin na koji se ophode prema svojim zenama. Mnogi muskarci koje vidjam su emotivno iscrpljeni i imaju osecaj da za sav svoj trud, ne dobijaju nista drugo osim kritike.

Jednostavnija uloga muzeva u proteklim decenijama sada je zamenjena mnogo slozenijom i potpuno zbunjujucom ulogom, posebno u njihovom odnosu prema svojim suprugama. Neki dolaze do zakljucka da su zene rodjene da se zale a muskarci moraju to da ignorisu da bi preziveli. Drugi osecaju da su zene pocele toliko da ocekuju od muskaraca da im je nemoguce ugoditi, tako da nema svrhe uopste pokusavati. Veoma malo muskaraca, ovih dana, osecaju da su naucili kako da postanu onakvi muzevi kakve su njihove supruge zelele, a taj zadatak kao da postaje sve tezi i tezi.

Osnove za razvod: Opazen neuspeh muskaraca da zadovolje svoje zene je naglasen cinjenicom da zene podnose tuzbu za razvod duplo vise nego muskarci. Drugim recima, njihovo nezadovoljstvo u braku cesto dovodi do razvoda. Najcesci razlog koji zene daju kada napuste svoje muzeve jeste "mentalna okrutnost." Kada se iznesu pravne osnove za razvod, oko jedne polovine zena izjavljuje da je bilo emotivno zlostavljano. Medjutim, mentalna okrutnost koju one opisuju u retkim slucajevima je rezultat pokusaja njihovih muzeva da ih dovedu do ludila. Obicno je u pitanju ravnodusnost njihovih muzeva, nedostatak komunikacije kao i ispoljavanje drugih oblika zapostavljanja.

Jos jedan razlog za razvod koji se prijavljuje gotovo isto onoliko koliko i mentalna okrutnost jeste samo "zapostavljanje." Ovo podrazumeva kako emotivno napustanje tako i fizicko. Muzevi koji rade daleko od kuce, ponekad ostavljajuci svoje supruge same i po nekoliko dana ili nedelja, spadaju u ovu kategoriju.

Kada se zajedno grupisu svi oblici bracnog zapostavljanja, shvatamo da su oni daleko iznad svih drugih razloga uzrok zasto zene napustaju muzeve. Iznenadjujuce je da samo nekolicina zena se razvodi zbog fizickog zlostavljanja, neverstva, alkoholizma, kriminalnog ponasanja, lopovluka ili nekih drugih ozbiljnih razloga. Zapravo, ono sto mene zbunjuje su zene u ozbiljnoj fizickoj opasnosti koje odbijaju da napuste muzeve koji ugrozavaju njihovu bezbednost. Jednostavno receno, zene napustaju muzeve kada se osecaju zapostavljene. Zapostavljanje objasnjava gotovo sve razloge zbog kojih zene napustaju i razvode se od muzeva.

Nemam nikakvih problema pri ubedjivanju vecine muzeva da je verbalno i fizicko zlostavljanje dovoljan razlog da bi ih njihove zene napustile. Takodje, u zadnje vreme je doslo do sve veceg drustvenog pritiska na muskarce da izbegavaju fizicko i verbalno povredjivanje svojih zena. Ali, zapostavljanje je mnogo teze objasniti, kao sto ga je i mnogo teze prevazici od zlostavljanja. Iako je to najveci razlog zbog kojeg zene napustaju svoje muzeve, tesko je ubediti muskarce da je to dovoljno dobar razlog, i nesto sto bi trebali da izbegavaju po svaku cenu.

Neke od najcescih zalbi koje cujem od zena jesu, "On me ne ignorise samo kada je zeljan seksa, on sedi i gleda televiziju a mogao bi da razgovara sa mnom, retko kad me pozove da vidi kako sam, on povredjuje moja osecanja a nikada se ne izvini: Umesto toga, kaze mi da sam suvise osetljiva."

Vecini muzeva ove prituzbe su potpuno strane. Oni osecaju da njihove supruge previse zahtevaju, i da bi vecina zena bile izvan sebe od radosti kada bi bile udate za njih. Njihove supruge su postale razmazene, shvataju njihov trud kao zdravo za gotovo i imaju nerealna ocekivanja.

Da li zene ocekuju previse od svojih muzeva ili muzevi daju za svoje zene manje nego sto bi trebali? Dokazivao sam muzevima iznova i iznova da njihove supruge obicno ne ocekuju previse od njih, a kada oni razumeju i odazovu se na potrebe svojih zena, prituzbe prestaju i pocinje predivan brak.

Sta vise, njihove zene ne ocekuju vise truda s njihove strane. Umesto toga, one ocekuju da njihov trud bude usmeren u drugom pravcu. Nije mnogo teze zadovoljiti zene ovih dana; to jednostavno zahteva promenu u prioritetu truda koji ulazemo.

Sta zene traze u muskarcima? One zele srodnu dusu, nekoga kome veruju i ko je tu za njih kada imaju problema, koji ozbiljno shvata njihova osecanja kada dodje do donosenja odluka. Nekoga sa kim osecaju emotivnu vezu.

Ja koristim kucu kao ilustraciju da bih pomogao muzevima da shvate kako se njihove zene osecaju. Svaka soba u kuci predstavlja jednu od muzevljevih uloga u zivotu. Postoji soba za njegov posao sefa proizvodnje, jedna soba je za sport, jedna za njegov novi  auto, jedna za njegovu bastu, jedna za njegovu decu, jedna za crkvu i, da, jedna za njegovu zenu.

Dok prolazi kroz jedan obican dan, on posecuje razne sobe kada se nadje suocen sa ulogom koju ta soba predstavlja. I kada se nadje u odredjenoj sobi, druge su blokirane izvan njegovog uma kako bi on mogao da usredsredi apsolutnu paznju na ulogu koju igra u tom trenutku. On cini sve najbolje kada ga nista ne ometa, i vise voli da svaki problem resava punom snagom i svom kreativnoscu kako bi dao sve od sebe u svakoj ulozi koju igra.

Zene kod vecine muzeva su samo jedna od mnogih soba u ovoj zamisljenoj kuci. Ona predstavlja ulogu “muza.” Kada se nadju u toj sobi, oni obicno pokusavaju svojim suprugama da pruze potpunu paznju i posebno se trude da ispune njihove potrebe. Oni takodje ulaze u tu sobu kako bi njihove potrebe bile zadovoljene, posebno potreba za seksom.

Ono sto najvise frustrira zene jeste to sto su potisnute samo u jednu sobu u zamisljenoj kuci njihovih muzeva umesto da budu prisutne u svakoj sobi. Drugim recima, one zele da budu sastavni deo citavog muzevljevog zivota, a ne da budu potisnute u jedan cosak. Bez takve integracije, ne moze doci do emotivnog povezivanja, sjedinjenja duha, osecanja intimnosti, a u mnogim slucajevima, nema ni seksa.

Kako bih pomogao muzevima da izbegnu ovaj neprijatan ishod, pokusao sam da im pokazem kako da postanu i ostanu emotivno povezani sa svojim suprugama pozivajuci ih u svaku sobu njihove kuce. Oni uce kako da postanu vise od uloge “muza” svojim zenama. Oni uce kako da ukljuce svoje supruge u svaki deo njihovog zivota.

Kada savetujem nekog muza, objasnjavam mu da on treba da pozove svoju suprugu u svaku sobu njegove kuce. Bez obzira na njegovu ulogu ili odgovornost, on bi trebao da uzme u obzir svoju suprugu prilikom donosenja svake odluke. Kada se jednom uputi pozivnica, rezultati su zapanjujuci!

Kada muz pozove svoju zenu u svaku sobu njegove kuce, ona mu pomaze da promeni svoje prioritete. Ona ga podseca da se njena osecanja veoma razlikuju od njegovih. Kao rezultat toga, on pocinje da zivi svoj zivot jedan nacin koji se podudara sa njenim potrebama i vrednostima. On uci kako da izbegava navike koje dovode do toga da njegova zena bude nesrecna, i uci kako da se brine o njenim najvaznijim emotivnim potrebama. On takodje uci kako da joj posveti svoju potpunu paznju i kako da planira vreme kada ce biti nasamo sa njom.

POLISA ZAJEDNICKOG SPORAZUMA: Kako bih pomogao muskarcima da ukljuce svoje supruge u svaku sobu, ohrabrivao sam muzeve da postuju polisu zajednickog sporazuma: NIKADA NEMOJ URADITI BILO STA BEZ  SPORAZUMA IZMEDJU TEBE i TVOG BRACNOG DRUGA.

Ova polisa pomaze muskarcima da uzmu u obzir osecanja svojih supruga kad god donose neku odluku. Oni izbegavaju nepromisljene navike, uce kako da ispune emotivne potrebe na obostrano uzivanje i resavaju svoje konflikte.  Sve ovo stvara bracnu uskladjenost i emotivnu povezanost.

Reci "bilo sta” u polisi se odnose na sve aktivnosti muza koje se odvijaju u svakoj od soba. Tako da kad god se on ponasa u skladu sa polisom, on uci da razmislja o reakciji svoje supruge na sve sto ucini, a ne samo na ono sto se desava u sobi "muza."

Neki tvrde da bi samo sporazum bio od velike koristi, zasto insistirati na ushicenom sporazumu? Zato sto zelim da parovi izbegavaju sporazume koji su pod prisilom ili samo-pozrtvovani. Zelim da parovi nauce kako da dodju do sporazuma koji ce uzeti u obzir obostrane interese odjednom. Ohrabrivao sam parove da nastave sa pregovaranjem sve dok ne stignu do ushicenog sporazuma zato sto ce jedino takav sporazum izdrzati test vremena.

Mnogi muskarci se zale da ako pozovu svoje supruge u svaku sobu njihove zamisljene kuce, njihove zene ce potpuno ovladati a oni ce izgubiti svoj mir i slobodu. Oni zamisljaju kako njihovi identiteti nestaju i shvataju das u samo senka onoga sto su nekada bili. Medjutim, polisa zajednickog sporazuma sprecava da dodje do tog nesrecnog ishoda. Zajednicki sporazum znaci da i muz i zena moraju zajedno da budu ushiceni, i niko ne rizikuje gubitak svog identiteta niti zapada u ropstvo kada moraju da budu ushiceni u vezi svake odluke. Cilj je da postanu jedinstvenih namera i duha, a ne da nadvladavaju ili kontrolisu jedno drugo.

Koliko je to jednostavno? Parovi koji vec imaju tu emotivnu vezu gotovo bez problema postuju ove polise zato sto su oni vec naucili kako da se ponasaju na osecajan i brizan nacin u svakoj od svojih zivotnih uloga. Medjutim, emotivno udaljeni parovi u pocetku imaju velikih poteskoca sa polisom. Oni su navikli da rade ono sto je njima po volji bez obzira kako ce to uticati na bracnog druga, posebno kada igraju odredjenu ulogu. Ali, ako slede polisu samo na jedan dan, oni pocinju da shvataju kako je njihova nepromisljenost stvarala emotivnu udaljenost.

Dok parovi primenjuju ovu polisu pri svakom od njihovih svakodnevnih planova i aktivnosti, oni pocinju da osecaju brigu jedno za drugo i ohrabreni su obostranom paznjom.  Vremenom, njihova emotivna veza postaje sve cvrsca, a polisu je sve lakse i lakse slediti jer postaju srodne duse.

Muskarci koji postuju polisu zajednickog sporazuma misle na svoje supruge tokom citavog dana, jer dok donose odluke oni se pitaju kako bi se njihove supruge osecale. Telefonski razgovori se obavljaju kad god se pojavi sumnja. Kako vreme prolazi, ovi muskarci sve vise postaju osetljivi na osecanja svojih supruga. Ako muzevi razmisljaju o osecanjima svojih zena prilikom donosenja svake odluke, trazeci misljenje svojih supruga cim se pojavi neka nejasnoca, oni stvaraju uskladjen nacin zivota.

Polisa zajednickog sporazuma pomaze pri stvaranju razumevanja, emotivne veze, intimnosti i romanticne ljubavi u braku. Muskarci koji nauce kako da uzimaju u obzir osecanja svojih zena ispunjavaju njihove najvaznije emotivne potrebe. Oni takodje uce kako da prevazidju sebicne navike koje cine da se njihove supruge osecaju tako nesrecne, posto ove navike ne ispunjavaju standard uzajamnog sporazuma. Vremenom, oni dozive ono cemu se svaki par nada da ce ostvariti u braku: Zajednistvo sklada i ljubavi.

Zena nece napustiti coveka koji je poziva u svaku sobu njegove kuce. To je zato sto ona nece stajati pred vratima soba njegove kuce osecajuci se kao stranac. Ona je dobrodosla u njegovu citavu kucu kao njegov dragoceni zivotni partner.