Mi i nas deca  |  Kad deca pitaju  |  Emocionalna sigurnost  |  Agresija kod dece

Skola  |  Razvoj licnosti  |  Saveti roditeljima  |  "Upomoc!"  |  Autizam

KAKO POSTUPATI SA AGRESIVNOM DECOM

,,Ko si ti i sta si ucinila sa svojim detetom”, pitala sam sebe dok sam gledala svoju petogodisnju Sofiju koja vuce i udara svoju sestricu Emu. Kao da su je vanzemaljci uzeli pod svoje, ili sam ja negde debelo pogresila u vaspitanju. Znam da u svekom detetu postoji jedna odredjena kolicina agresivnosti, ali jako je tesko priznati da je to “zlocasto” dete bas vase. Nije stvar u neprepoznavanju agresivnosti, vec sta sa tim? Sofija ima tri starija brata koji se svaki dan  udaraju,tuku i rvaju. Jednom sam ih pitala znaju li neki drugi nacin za pokazivanje ljubavi. Samo su se nasmejali i rekli: ,,Ne, mama, mislimo da ne postoji.”

Ali, velika je razlika izmedju te igre rvanja i natezanja, i onog sto sam videla kod ,,mog malog andjela“ iz cijih je ociju kipio bes i agresija. Taj sukob izmedju mojih devojcica je bio dobra prilika da ponovim neke osnovne roditeljske vestine.

Prvo, moramo se zapitati sta je prouzrokovalo takvo detetovo ponasanje?

Trebamo da utvrdimo sta se desilo pre nego sto je dete odreagovalo sa agresijom. Posto sam bila svedok incideneta izmedju Eme i Sofije, najstarija kci Sej mi je priznala da je i ona udarila Emu ljuteci se na nju sto joj je ova otimala stvari. Tada mi je sve postalo jasno! Ema je bila taj pritajeni agresor u obe situacije, samo je pazila da je ne uhvate. Druge dve su reagovale na njeno maltretiranje udaranjem i lupanjem i tako su stvorile probleme. Znala sam da moram nesto da preduzmem u vezi sa njihovim agresivnim ponasanjem, ali valjalo je resiti i izvor problema, Emu.

Drugo, moramo razmisliti sta pokrece intezitet agresivnosti u nasem detetu.

Neka deca jednostavno ne mogu da se kontrolisu kada su gladna ili umorna. Mozda zeli da ovlada nekom novom vestinom, ali je frustrirano vlastitim ogranicenjima, mozda je imalo premalo vremena za promenu aktivnosti, pa zato reaguje tako na osobe koje ga okruzuju. Sofiji je trebao popodnevni odmor da bi mogla da podnese dodatno sestrino gnjavljenje. Kada otkrijete pokretac agresivnosti, tada je moguce reagovati pre nego sto bude prekasno, i mozete pomoci detetu da drugi put kontrolise svoje ponasanje,

Trece, pokusajte da ostanete smireni.

Kazem pokusajte, zato sto znam koliko je tesko ostati pribran i  kako vrlo lako reagujemo bas poput deteta. Ali, neko u svemu ovome mora biti odrastao. Ostanite smireni i pomozite deci, umesto da stvarate dodatne frustracije. Snizite glas i vasa uputstva neka budu kratka i jasna, kao npr, “ Vidim da si ljut. Spusti sad tu igracku.” To nije trenutak da drzite lekcije, vec da mu pomognete da se smiri.

Cetvrto, prepoznajte kako se dete oseca, ali postavite granice.

Sin moje prijateljice svoju agresivnost pokazuje tako sto decu u vrticu grize. Ono sto ona treba da  uraditi je da mu jasno kaze: ,,Znam da ti je uzeo igtacku, ali nesmes da ga grizes.”

Peto, uvek ponavljajte deci:,, Koristi reci!”

Nakon sto je Sofija udarila Emu, pokusale smo tu scenu odigrati jos nekoliko puta, ali tako da Sofija  meni (Emi) pokusa reci da je prestanem gnjaviti. U nasoj porodici vlada pravilo. Ako ti neko kaze: Molim te prestani (da me golicas, nerviras, uzimas stvari,…) tada moras da prestanes ili ces se suociti sa maminom  ili tatinom reakcijom. To pravilo deci daje odredjenu moc i kontrolu svog okruzenja  i podstice ih da komuniciraju recima.

Sesto, izdvojite dete, ne da bi ga kaznili, vec da mu date priliku da se smiri.

Jednom kada je igra izmedju dvojice nasih starijih sinova postala pregruba, zatekla sam jednog od njih kako sedi na stepenicama u hodniku. Pitala sam ga sta se dogadja, a on je rekao: ,,Sada sam mnogo ljut i moram biti malo sam da bi mu opet prisao.” Bila sam sretna sto se izdvojio da bi se smirio. To je cilj sa nasom mladjom agrsivnom decom, da prepoznaju svoju ljutnju, i nauce da je kontrolisu.

Na kraju, nemojte dopustiti da deca manipulisu  vama svojim agresivnim ponasanjem. Bas sam pre neki dan videla jednu majku koja je svom sinu rekla “NE”. On se naljutio, zaplakao i udario je, otisao, zatim se vratio i jos jednom je udario. Nakon nekoliko minuta, majka mu je ljutito rekla “Molim? Tako si bezobrazan”.

Osim sto je bilo po njegovom, naucio je da  “NE” ne mora znaciti “ne” ako si dovoljno dugo bezobrazan.

Pravite granice, drzite ih se i  izdvojte dete ako je potrebno.

Odredjena doza agrsivnosti postoji u svakom detetu, a na videlo izlazi u vrlo nezgodnim momentima. Jednom smo drzali seminar o vaspitanju dece, nasa deca su sedela u prvom redu i tukla su se. Ako se i vama nesto ovako dogodi, dobrodosli u klub roditelja. Ali isto tako znajte da ce oni od vas uciti o samokontroli i upravo od vas ocekuju da preuzmete prve korake, mozda bas onda kada vam je najteze.

Jayne Cuidon