Mi i nas deca  |  Kad deca pitaju  |  Emocionalna sigurnost  |  Agresija kod dece

Skola  |  Razvoj licnosti  |  Saveti roditeljima  |  "Upomoc!"  |  Autizam

SAVETI RODITELJIMA

"Pametni roditelji dopustaju svojoj deci da

poneki put i pogrese."

Gandhi

Za razvoj deteta je izuzetno vazno kako se njegovi roditelji odnose prema njemu, tacnije kako ono dozivljava njihove vaspitne metode. Nije dobro ako je roditeljski stil krut, strog i temelji se na uslovnom prihvatanju bez ikakvih objasnjenja. Takodje i velika sloboda koju imaju neka deca, koja je u pocetku veoma privlacna, vremenom dovode do njihove dezorjentisanosti. Uz to, mogu i posumnjati u ljubav svojih roditelja, jer neogranicena sloboda moze biti shvacena kao nezainteresovanost roditelja za dete. Delotvoran roditeljski stil podrazumeva topao odnos prema deci, razgovor, uz razumljive ali cvrste granice u ponasanju.

Kao sto svi roditelji uce decu kako se  hoda i  govori,jednako je vazno uciti ih socijalnim vestinama:

Nauciti ih kako da se suoce sa poteskocama i problemima svakidasnjice (eliminisati probleme i u potpunosti ih zastititi nije moguce) i kako bi nepovredjujuci druge ostvarili svoje zelje i ciljeve. Na taj nacin ce odrastati u zrele ljude, koji imaju samopouzdanje i nadsve zadovoljne osobe koje nece skrenuti u devijantno ponasanje, kao sto su droga nasilje i sl.

U zavisnoti od toga koliko dete ima godina treba povremeno i  otvoreno razgovarati o drogi, ali nikako samo zastrasivanjem jer to nece biti delotvorno u borbi protiv tog zla. Mnogo je vaznije delovati na nacin tzv. primarne prevencije, a to znaci omoguciti detetu da zivi sto kvalitetnije. A takav zivot omogucice mu poznavanje socijalnih vestina.

Normalno je da dete ima probleme i pustite ih da ih sami ponekad rese. Problemi koje dete oseca mogu biti raznoliki: neuradjeni domaci zadaci, neuzvracena simpatija, neopravdan izostanak sa nastave, izgubljen novac…

Detetu je vazno da roditelj shvati kako se ono u tom trenutku oseca, a ne da problem prebacuju na svoja ledja. Umanjiti problem misleci da ce mo tako zastititi dete takodje nije pozeljno. Vazno je da roditelji veruju u detetovu sposobnost pronalazenja pravog puta, tj. resenja problema. Detetu treba dopustiti i donosenje pogresnih odluka, jer tek ziveci sa posledicama svojih odluka ono stice nezamenljivo zivotno iskustvo

Jedno od vrlo vaznih socijalnih vestina je slusanje.

Slusati treba aktivno, to znaci da je sva paznja okrenuta prema sagovorniku i gleda se u oci (ne rade se nikakve druge stvari za vreme razgovora).. Ponesto se zapita, ali ne previse, ne prekidati ga dok govori, nezavrsavati njegove recenice, i cutati zajedno kada je to potrebno. Vrlo je vazno da znate da dete ne voli ocenjivanje postupaka (to je bilo glupo, ono je bilo nepromisljeno, ja nikada ne bih tako postupila, u tvojim godinama ja sam vec…). Najcesce mlada osoba zeli samo da je neko saslusa, jer se problem ili neka situacija bolje sagleda i lakse resi kada se pretoci u reci. Potrebno je dopustiti detetu da bez obzira koliko godina ima da trazi objasnjenje ako mu neki roditeljski zahtevi ili preporuka nije jasna. Treba ga dopustiti da iskaze i obrazlozi svoje stavove, ma koliko to cudno i neprihvatljivo zvuci roditeljima. Osim verbalnog dela komunikacije vrlo je vazno znati postojanje  neverbalnog dela poruke, boja glasa, drhtanje, crvenilo, zamuckivanje, drzanje tela dok nesto govorimo, jer taj deo komunikacije nosi osnovni sadrzaj, ali ga mlada osoba neuspeva ili ne zeli izraziti recima (ako npr. sestogodisnje dete kaze: ”Ja se uopste ne bojim da ostanem sam kod kuce”, a pritom se trese i glas mu podrhtava i zamuckuje, ocito je da prava poruka nije izrecena recima.

Trazenje pomoci je takodje socijalna vestina.

Ono podrazumeva da je neko dete procenilo da ne moze samo u odredjenim poteskocama da nadje izlaz i da ne moze samo da ga resi i mozda nema odgovore na neka pitanja. Nesmatrajuci sebe zbog toga manje vrednim, ono trazi pomoc od onoga ko mu je u tom trenutku moze pomoci. Za dete to moze biti nekada roditelj, prijatelj, u nekim situacijama je to psiholog ili nastavnik. Vazno je da su i roditelji svesni da su problemi u odrastanju sasvim normalna pojava i da postoje osobe koje i njima mogu i znaju pomoci. Nije sramota traziti pomoc bez obzira na godine i obrazovanje.

Trazenje pomoci nije znak slabosti vec zrelosti i odgovornosti onoga ko trazi pomoc.

Suocavanje sa strahom i neuspehom veoma je vazna socijalna vestina, posebno je vazno znati pravilno analizirati situaciju u kojoj se dozivljava strah ili koja je rezultirala neuspehom.

Bolja pripremljenost za neke situacije ponekad moze biti resenje problema, umanjiti strah ili spreciti neuspeh.

Strah nije potrebno potpuno eliminisati, vec je potrebno drzati ga pod kontrolom, pozitivno delovati ka napredku, a ne kao kocnica za delovanje.

Decu treba uciti da su neuspesi sastavni deo zivota, dogadja se svakome, cesce ili redje. Neuspeh se ne tumaci kao nesposobnost vec kao dragoceno iskustvo.

Resavanje problema takodje pripada skupu socijalnih vestina.

Ako zelimo da se suocimo sa nekim problemom prvo moramo da priznamo da on postoji. Ponekad je tesko definisati pravi problem npr. ako dete cesto kasni, dolazi kuci nakon dogovorenog vremena, da li je problem u neposlusnosti ili nesposobnost roditelja da odredi granice u ponasanju. Postoji vise nacina resavanja odredjenog problema. Roditelji  nazalost, cesto misle da je  jedino dobro ono sto oni nude kao resenje. Pri tome se pozivaju na sopstvena iskustva( kada sam ja bio u tvojim godinama…, u moje vreme je to bilo…) neshvatajuci da danas resenja iz proslosti najcesce nisu primenljiva. Cesto i roditelji i njihova deca smatraju da sukob mora biti razresen tako sto jedan izgubi a jedan pobedi. Na taj nacin jedna strana se oseca superiorno i zadovoljno a druga porazeno, manje vredno i nesigurno. Paznju bi i roditelji i deca trebali da preusmere na problem a ne jedni protiv drugih. Bitno je razresiti problem tako da obe strane budu zadovoljne resenjem i da nema pobednika ni gubitnika. Ovakav nacin resavanja konflikta mladi bi trebali nauciti da primenjuju u odnosima sa svojim vrsnjacima.