Mi i nas deca  |  Kad deca pitaju  |  Emocionalna sigurnost  |  Agresija kod dece

Skola  |  Razvoj licnosti  |  Saveti roditeljima  |  "Upomoc!"  |  Autizam

AUTIZAM

 Retke su reci koje vam se urezu u um, prodru u vase bice, i orobe vas za buducnost vaseg deteta kao ova. Dan kada je neko prvi put povezao tu rec sa mojim detetom za mene je poceo jedan novi zivot; zivot u kome se deciji osmeh ne uzima olako, izgovorena rec se smatra ogromnim uspehom, otpevana pesma pravim cudom.

   Sta je to? Ima li leka? Da li to moze da se dogodi u mojoj porodici?

Autizam je veoma kompleksan neuroloski poremecaj sa razlicitim siptomima i znakovima. Definise ga postojanje abnormalnog i/ili ostecenog razvoja koji se manifestuje pre uzrasta od 3 godine, karakteristicnim oblikom patoloskog funkcionisanja u sve tri oblasti socijalnih interakcija, u komunikacijama i repetitivnim ponasanjem (ICD-10, Klasifikacija mentalnih poremecaja i poremecaja ponasanja).

   Autizam predstavlja jos jednu klasifikaciju koja podpada pod kisobran Pervazivnog razvojnog poremecaja, u tu grupu spadaju i Atipicni autizam, Rett-ov sindrom, Dezintegrativni poremecaj detinjstva, Asperger-ov sindrom, i Drugi nespecifikovani razvojni poremecaj. Ne kao druge bolesti ili poremecaji, koje mogu biti dijagnostikovane preko fizioloskih siptoma i medicinskim testiranjem, autizam je odredjen time koliko stanje deteta je blisko odredjenom kriterijumu. S’obzirom da deca mogu da veoma variraju u ovim kriterijumima, na zapadu pa i kod nas sve cesce se suocavamo sa terminom Autisticni Spektar Poremecaja (ASP). Kako ne postoji egzaktan test za utvrdjivanje da li je vase dete autisticno ili ne, te je sama procena lekara i psihologa prilicno subjektivna, desava se da deca imaju vise od jedne dijagnoze u sklopu ASP-a.

Koji su znaci autizma?

  Autizam se moze prepoznati kao specifican efekat na sposobnosti osobe da funkcionise u svetu. Prema Dijagnostickom i statistickom prirucniku za mentalne poremecaje, osoba moze biti etiketirana da ima autizam ako zadovoljava sledece kriterijume:

A. Ukupno ima sest (ili vise) ajtema iz 1,2 i 3 grupe ajtema; i to najmanje dva iz grupe 1, i bar jedan iz grupe 2 i 3.

1. Kvalitativan problem u socijalnoj interakciji, koja se manifestuje na bar dva nacina od
      navedenih:

a.   problem u koriscenju neverbalne komunikacije kontakta ocima, facijalna ekspresije, stava tela
        i gestova koji prate socijalnu komunikaciju

b.   ne uspeh u razvijanju odnosa sa vrsnjacima u skladu sa razvojnim periodom

c.   nedostatak spontane potrebe da podeli uzivanje, interesovanje i uspeh sa drugim  ljudima
       (n.p.r. nedostatkom pokazivanja, donosenja, ili ukazivanja na objekte interesovanja)

d.   nedostatak socijalnog ili emotivnog reciprociteta

2. Kvalitativan problem u komunikaciji koji se manifestauje na bar jedan od navedenih nacina:

    a.   kasnjenje, ili potpuni izostanak razvoja jezika ( nepraceno alterantivnim nacinima
            komunikacije, recimo gestovima ili mimikom)

    b.   kod osoba sa razvijenim govorom, problem u sposobnosti da inicira ili odrzi konverzaciju sa
            drugima

    c.   stereotipno i repetitivno koriscenje jezika

    d.   nedostatak raznolikog, spontanog imaginativnog igranja ili socijalne imitativne igre adekvatne
            razvojnom periodu

3. Restriktivno repetitivni i stereotipni nacini ponasanja, interesovanja, i aktivnosti, koji se manifestuju na bar jedan nacin od navedenih:

    a.   preokupacija sa jednim ili dva stereotipna i ogranicena sablona interesovanja koji su
            nenormalni ili po intenzitetu ili u fokusu

    b.   vidljivo nefleksibilno vezivianje za specificne, nefunkcionalne rutine ili rituale

    c.   stereotipni i repetitivne motorni manerizmi (n.p.r. mahanje prstima ili rukama, ili kompleksni
            pokreti celog tela)

    d.   istrajna preokupacija delovima objekta

B. Kasnjenje ili abnormalno funkcionisanje u najmanje jednoj od sledecih oblasti, sa pocetkom pre trece godine: (1) socijalna interakcija, (2) jezik u socijalnoj komunikaciji, ili (3) simbolicna ili imaginativna igra.

 Mnogi roditelji jedan od prvih znakova autizma koji primecuju i ukazuju je u kasnjenju govora. Autisticne osobe cesto nemaju razvijen govor uopste, ili ako govore ponavljaju uvek istu rec, ili ponavljau rec koju je neko drugi izgovorio, eholalija. Normalna komunikacija, davanja-uzimanja potpuno izostaje ili je veoma otezana. Ponekad se desava da se razvije jezik i da ga onda kasnije deca izgube (no to moze ukazati i na neke druge bolesti). Nedostatak imaginativnog igranja, igranja sa vrsnjacima, repetitivno ponasanje, rednjanje ili vrtenje igracaka, mahanje rukama, ljuljanje tela, preosetljivost ili neosetljivost na spoljasnje stimuluse, nemogucnost da se nosi sa neplaniranom promenom u rasporedu, ili dnevnoj aktivnosti- sve ovo mogu da budu signali razvojnog poremecaja.

 Nasa cerka je imala suvise puno “crvenih zastavica”, ali kao i mnogi roditelji pre nas, tek kad je kasnila u govoru primetili smo i ostale. Svakako tu je i grupa dece koja pokazuju neke od ovih siptoma, a da ne postoji sumnja u kasnjene u razvoju. Svi smo mi bili svedoci deteta koji se baca, i vristi jer nije dobilo nesto, ali kod dece sa autizmom ovi izlivi besa i histerije su prenaglaseni.

 Ne gubimo nadu, resenja ima…

Jelena Sivulka

Psiholog