|
15 Godina kasnije
"Mama, ja postojim
i zelim da zivim"
15 GODINA KASNIJE
Pisati o necemu posle 15 godina cekanja je teska
stvar, mogla bih to opisati u nekoliko
banalnih rečenica ali ne biste mnogo
dobili od toga. Kroz našu priču želim
ohrabriti bračne parove koji prolaze
kroz istu situaciju, i “izazvati” one
koji žive oko njih.
Svima zelim da kazem: ”Gospod Bog je dobar i sa
Njim ima nade.”
Vencali smo se 1991 god. i zivimo u Vrscu. Novi
u braku, dosta zauzeti oko posla, nismo
bili toliko zabrinuti kad posle godinu
dana jos uvek nismo imali dete. “Ako bi
imali bebu bilo bi super, a ako trebamo
malo da sacekamo, cekacemo” Tako smo
tada mislili.
Svima nam je poznata nasa kultura po pitanju
rađanja dece. Ako u prvoj godini braka
nema dece, pocinju pritisci; ako ih nema
u drugoj, pocinju price a ako ih nema u
trecoj, pocinju muke! Pa…trpeli smo
pritiske, price i muke tokom tih 15
godina!
Nedostatak rezumevanja i pritisak koji ljudi i
porodica stavljaju na parove koji nemaju
decu jeste nesto sto se jako tesko
podnosi.
Na pocetku ljudi su nam postavili laka pitanja,
ali godine su prolazile i nezgodna
pitanja, komentari, i pritisci su
postali sve tezi i tezi.
« Ne zelite decu ?, Da li ste bili kod
lekara ?
Nadam se da ću videti unuce pre nego sto
umrem!
Lekari prave cudesa danas da li znate?!
Znate, deca su dar Boziji ! Što ste
toliko sebicni? Nema blagoslova od Boga
nad vama… mora da ste zgresili negde?
Sta cekate?...»
Ne možete ni zamisliti koliko lekcija su
nam ljudi drzali, ni koliko laznih
obecanja smo dobili.
Morali smo da slusamo, da gutamo, i da
budemo fini, iako je u nama bio gnjev,
zalost i teznja za malo razumevanja.
Okusili smo i doziveli razna osecanja:
- Ljutnja.
Sve je bio ok sa nama, bili smo zdravi ali malo
po malo godine su prolazile a jos uvek
bez dece… pitali smo se šta ostavljamo
iza nas, ime naše porodice ce nestati,
ko ce se brinuti o nama kad ostarimo?
- Ljubomora
Nismo to odmah shvatili ali bilo je perioda kad
smo bili ljubomorni na nase prijatelje
koji su u medjuvremenu dobili decu. Zar
nismo i mi imali pravo kao ostali da
dobijemo decu? Shvatili smo da to nije
dobar stav.Tada smo poceli da
blagosiljamo nase prijatelje, sto više
da se molimo za njih, a posebno za sene
koje nisu mogle da zatrudne ili koje su
imale pobacaj. Bar za 4 zene smo gotovo
sigurni da sada imaju decu zbog nasih
iskrenih i saosecajnih molitvi.
- Sramota
Konacno, a mozda i najteze je bilo
ziveti sa stalnim osecajem sramote.
Tesko je definisati taj osecaj i
najverovatnije samo zene koje prolaze
kroz to mogu razumeti. Ali kad sam
saznala da sam trudna, moje prve reci su
bile: “Hvala ti Boze što si uklonio
sramotu od mene!”
Postoji misljenje u narodu koje glasi
ovako: « Ako niste u braku i ako nemate
dece ne mozete biti ispunjeni i
srećni »! Znam da ću nekoga od vas
sokirati, ali mi smo naucili kroz tih 15
god. cekanja, da to uopste nije istina.
Nisu partner ili dete koji potpuno
zadovoljavaju niti ispunjavaju, jedino
Bog moze to učiniti. U Njemu sve mozemo
naci, jer je On jedini koji zna, razume
i moze ispuniti našu najdublju potrebu.
Imali smo veru, neki dan vise, neki dan
manje. Mnogo sumnji… a takodje i puno
pitanja.
Ali posle 15 godina pod pritiscima,
pricama i mukama, Gospod nas je video,
On se nasmesio, On nas je dotaknuo i
cudo se desilo. Sramota je otklonjena,
radost je usla u nas dom, nase molitve
su bile uslisene.
Nismo vise samo bracni par, sada smo
porodica ! Obecanja koje je Bog dao mom
muzu Pau 1996-te god. se ispunila.
« Zena tvoja ce roditi sina i zvace se
Natanael ! »
I evo nas 10 godina kasnje, radosni tata
i mama sa jednim divnim malim decakom po
imenu Natanael, što znaci Dar Božiji.
Na kraju evo jedan mali savet koji je
nama pomagao dok smo cekali.
Nemojte sedeti skrstenih ruku. Imate
bratice ili sestrice, provodite vreme sa
familijom, ako idete u crkvu, tamo
verovatno postoji rad sa decom, sto se
ne bi i vi uključili u taj rad ? Vase
dobre komsinice imaju decu, sto im ne bi
pomogli ?
Ohrabrujem vas da ostanete mladi i da se
okruzite decom.
Pau i Sandrine Pasula |
