homebrakmuskaraczenedecaduh i telo
Udruženje za očuvanje i razvoj porodice “Brak i porodica” je domaća nevladina organizacija osnovana 2006. godine čiji je cilj da pomogne u negovanju zdravog braka i dobrih porodičnih odnosa na temeljima hrišćanskog nasleđa.
Glavne teme seminara i savetovanja koje
Udruženje pruža su
produbljivanje
bračnog odnosa,
poboljšanje komunikacije, rešavanje konflikta,
pomoć u vaspitanju dece i sl.
   
 
vikend za secanje
kamp ocevi i sinovi
upomoc ja se zenim
bracno savetovanje
Intervju: Marjan Tošić 14.01.2012.
 
Intervju: Marjan Tošić, psiholog, psihološki savetnik, zamenik predsednika Udruženja za savetovanje, psihoterapiju i koučing, i psihoterapeut u Savetovalištu za brak i porodicu.

Marjan Tošić ima oko dvadeset godina radnog iskustva. Radio je na psihijatriji u Gornjoj Toponici kod Niša, zatim u Engleskoj, u Londonu. Tamo je prošao obuku i radio dve i po godine u Kemden-Birivment servisu, službi za pomoć ljudima koji su doživeli emotivni gubitak. Zatim je godinu dana predavao psihološko savetovanje u londonskom Udruženju za savetovanje. Boravak u Engleskoj je trajao šest godina. Pokušao je da iskoristi London što više za sebe i svoj razvoj i obrazovanje. Prema njegovim rečima London je zahvalan za to – postoji mnogo kurseva, škola, mogućnosti za svakog ko želi da uči i usavršava se…Po povratku u Srbiju, radio je u privatnoj praksi, u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Po povratku iz Londona napisao je brošuru „Psihoterapija za početnike“ 2000, samizdat. Zatim je nju proširio i ona je izašla kao: „Psihoterapija, šta je to?“ , Valjevska intelekta, 2008. Pre toga, na podsticaj urednika Prosvetine edicije “Duša i kultura” iz Niša, filozofa, etnologa i pesnika Bojana Jovanovića, dovršio je knjigu „Ljubav i bol“, 2003. A uskoro će izdavačka kuća „Booking“ objaviti njegov „Emocionalni metod u psihološkoj pomoći“.

Ko su vam uzori?
Američki psiholog Artur Džanov, Karl Rodžers, a kod nas - Dragoslav Grujičić i Vladimir Petrović, profesori na fakultetu.

Zašto ima toliko nesreće u ljubavi i brakovima?
Zato što ljudi ne biraju partnera koji im odgovara – u smislu da sa tom osobom mogu da provode svaki dan, da imaju decu i da funkcionišu i pre braka i za vreme braka, i bez dece i sa decom, da ćute sa njim, tako da dugo mogu da ostanu zajedno sa tim partnerom. Razlog za loš izbor je sopstvena nesavršenost i lični emotivni problemi koji iskrivljuju našu percepciju u svemu, pa i u izboru partnera. Nije dovoljno izabrati nekoga s kim se seksualno slažemo, nekog ko nam je lep, duhovit. Potrebno je da se još mnogo toga uklopi a kada se to desi onda ćete preći preko nedostataka koje partner ima.

Zašto ljudi izaberu neku osobu – da li znaju razlog i da li su ga svesni?
Nepoznanica je zašto se konkretni par spoji, zašto se oni dopadnu jedno drugom, to nikada nećemo znati do kraja, to će uvek biti nepredvidivo. Takođe se ne može ni otkriti ko će se razvesti – to se pokazalo takođe neuhvatljivo. Godinama se bavimo parovima koji su pred razvodom ili su se već razveli. Vrlo je teško utvrditi pravilo – koji ljudi, kog socio-ekonomskog statusa, u kojim godinama, kog obrazovanja će se razvesti a koji ne. Utvrđivanje osobina ličnosti, testovi... ništa ne pomaže. Jednostavno, to se ne može da znati.

Kako jedan par na dobar način može da počne Novu godinu?
Dobro je stalno počinjati ispočetka. To znači da svakog trenutka u životu budu svesni da taj trenutak postoji i da će proći i da u sledećem trenutku budu svesni novog trenutka i da uživaju u tom novom trenutku. I to neprestano restartovanje sebe je dobro u životu jer ako to radimo onda smo u kontaktu sa jednom velikom životnom istinom a to je da je život prolazan i da treba uživati u radosti zajedničkog postojanja. Drugo, kada par dospe u krizu takođe je dobro da neprestano počinje iz početka – da zaborave šta je sve ko rekao u svađi, da to nekako stave u stranu i da počnu ispočetka. Ako i dalje postoji ljubav, i oni su zaključili da su oboje na neki način u pravu – onda treba početi ispočetka, zaboraviti nekorisne sukobe, one koji nisu doveli ni do kakvog posebnog zaključka.

Međutim, postoji mnogo toga oko čega se mogu složiti i zato treba početi ispočetka. Dobro je da često imaju u vidu celinu svog odnosa – umesto da se uhvate za samo jedan aspekt. Na pr. odnos muža prema ženinoj majci—ako se drže samo toga ispustiće sve ostalo što ih spaja. To je stalno restartovanje. Možda i zato ljudi vole sve te godišnjice, slave, nove godine, rođendane – zato što imaju potrebu da kažu: “Završili smo jedan period, hajde sad da se lepo proveselimo i počnemo ispočetka”.
Međutim, ako previše očekujemo od takvih datuma možemo da budemo razočarani sledećeg jutra kad vidimo da se ništa posebno nije dogodilo. To je najočiglednije kod dece – očekuju Novu Godinu, spremaju jelku, svećice, prskalice, dođe taj čas i onda neka deca plaču jer se nije desilo ništa posebno. Slično se dešava i sa odraslima kada razviju prevelika očekivanja. Ne treba previše očekivati od takvih datima, već ih iskoristiti simbolično za neki novi početak – ali ponavljam da takve početke treba stalno praviti, nekoliko puta dnevno.

Šta čovek može da uradi u samom sebi da bi na pravi način počeo ispočetka?
Novi početak znači da ne sledimo tok misli koji je destruktivan i koji ne vodi nigde i s kojim se vrtimo u krug, nego da ga prekinemo i uspemo da razaberemo šta nam je bitno a šta nebitno u životu. Ključno je prepoznati šta je najvažnije u životu. Zdravlje je važno – naše i naših bližnjih, duševno i fizičko jer to određuje kvalitet života. Zatim je važna vedra atmosfera u porodici koja se postiže time što ćemo biti svesni njene važnosti, pokušaćemo da gajimo takvu atmosferu, nećemo se svađati pred decom, nećemo se svađati oko sitnica, već ćemo da uživamo što smo zajedno, što smo zdravi, što imamo neki mir u životu. Važno je otići negde, prošetati se, izaći malo iz kuće. Nekoga ko se neprestano brine o malom detetu, ili nekoj staroj ili bolesnoj osobi treba malo odmeniti. Važno je da čovek nešto radi i zarađuje i da ima osećaj da može da izdržava sebe i svoje bližnje. Zdravlje, rad, vedrina u kući, to je bitno. Važno je biti zahvalan svima koji su nam pomogli, učinili, nešto pružili – ma kako to bilo malo – imati pozitivan stav prema svemu onome što smo dobili, uključujući sam život. O negativnim stvarima treba pričati i prići im u pozitivnom kontekstu. Ono što je bilo ili jeste bolno u našem životu – o tome takođe treba pričati, treba to pokretati kao temu, bilo da ćemo o tome pričati sa svojim terapeutom ili bračnim drugom. Bitno je da to bolno, negativno ne nadvlada, ne obuzme nas i naš život i da se ne pretvorimo u žrtve, u nekog ko samo okrivljuje druge ili nekog ko je hronično razočaran. Od tog pozitivnog što je bilo i što jeste treba plesti finu tkaninu svog života i onda u kontrastu sa tim dobrim možemo se najbolje baviti onim što je bilo loše i bolno. Treba obuhvatiti loše onim dobrim, loša sećanja obuhvatiti dobrim sećanjima, loše odnose koje smo imali obuhvatiti iskustvom dobrih odnosa koje smo imali.

Da li je to u vezi sa knjigom “The Secret” („Tajna“) koja tvrdi da privlačimo u život one stvari na koje se fokusiramo. Ona tvrdi da ako mislimo o negativnom to će nam se i dešavati i obrnuto – ističe moć pozitivnog načina razmišljanja.
Te knjige koje su deo jedne psihološke strategije koja se zove „pozitivno mišljenje“ i takve knjige imaju svoje dobre strane, ali im je mana što ne znaju šta da rade sa onim negativnim u životu pa po njima ispada da bolna osećanja treba ignorisati – što je na neki način negiranje realnosti.

Kada se radi o samcima, kako da oni pozitivno počnu novu godinu?
Ljudi su sami zato što su se opekli u odnosima i boje se nekog intenzivnijeg društvenog i emotivnog života. Za ljude koji se dugo muče da uspostave zdravu emotivnu vezu a žele je, trebalo bi da potraže pomoć terapeuta da bi pre svega otkrili sve što je bilo pozitivno u odnosima sa drugim ljudima da bi u polju pozitivnog pričali šta im se negativno desilo. Pokušamo da im pomognemo da dožive negativno u kontekstu tog šireg pozitivnog i da ispričaju šta se negativno desilo da bi se oslobodili tih loših iskustava – a to su obično bile jake neprijatnosti sa bližnjima, možda i u partnerskim odnosima. Ako je povreda u partnerskom odnosu toliko moćna i dugotrajna, najčešče ta povreda ima veze sa nekom povredom iz primarne porodice, sa nekom značajnom osobom u primarnoj porodici i zato je teško prevazići ljubavne udarce ako su oni povezani sa nekim prethodnim bolovima i tugama. Da bi se neko vratio nazad u svojim sećanjima i povezao skorašnje bolne doživljaje sa ranijim bolnim doživljajima iz detinjstva, potrebna mu je pomoć stručnjaka, to je praktično nemoguće da neko sam uradi.

Za ljubav je potreban rizik. Ne možemo želeti da budemo sa drugima a da nismo spremni na rizik od neke vrste povređivanja. Neophodno je da bar malo budemo otvoreni za drugog i uspostavimo odnos sa nekim. Kad se to desi, treba obratiti pažnju na dve stvari: da li mene ta osoba na neki način povređuje, a ja ćutim. I drugo, da li ja nekako povređujem tu osobu, a nisam toga svestan. Kada ta usamljena osoba ode u neko društvo i uspostavi neki odnos i oseća da je neko povređuje, ne treba da ćuti, nego da kaže: „Znaš šta, ovo što si sad rekao/rekla mene povređuje. Da li ja to umišljam ili se stvarno dešava? Ne želim da me povređuješ, niti želim da ja ikoga povređujem.“ Moramo obratiti pažnja da li se osećamo povređenim, a ne pokrećemo to pitanje tokom odnosa sa nekim. Takođe, moramo da pazimo da mi nekoga ne povređujemo, jer će ljudi ćutati i onda nas napustiti. I drugi ljudi imaju problem da progovore o onome što im je bolno jer postoji rizik od konflikta. Da do konflikta ne bi došlo treba da govorimo asertivno, tj. Da se branimo od napada, ali ne tako što ćemo povređivati druge. Sa tim u vezi je i razlika između „ja-govora“ i „ti-govora“. U „ja-govoru“ mi govorimo o svojim osećanjima, a ne o drugome kako je loš. „Ja-govor“ je, na primer: „Ja se osećam loše kad ti radiš to i to“.

Kako bi jedna porodica mogla da započne novu godinu?
Možda bi porodica mogla da se okupi za za stolom i da svako ispriča šta je bilo dobro, šta je dobio, uradio, ostvario i prevazišao u toku prethodne godine; zatim da svako kaže i šta nije bilo dobro, šta je bilo neuspešno, šta je izgubljeno, ali da postoji odluka da se počne ispočetka. I da se prekine sa svim onim svađama i konfliktima koji su nebitni, da ih ne vrtimo u krug, nego da ponovo stvaramo dobru atmosferu u kući, pomažući jedni drugima u svemu, od kućnih poslova do zdravlja...

I što se pitanja smisla života tiče, pomaganje drugome – to bi mogao da bude neki razumni smisao života. Ako smisao života uopšte može da se traži u racionalnom i logičnom, onda bi to mogao da bude odgovor.

Autor teksta i fotografije:
Vesna Lavrnja

 
 
 
postavite pitanje
web design by Zokara