homebrakmuskaraczenedecaduh i telo
Udruženje za očuvanje i razvoj porodice “Brak i porodica” je domaća nevladina organizacija osnovana 2006. godine čiji je cilj da pomogne u negovanju zdravog braka i dobrih porodičnih odnosa na temeljima hrišćanskog nasleđa.
Glavne teme seminara i savetovanja koje
Udruženje pruža su
produbljivanje
bračnog odnosa,
poboljšanje komunikacije, rešavanje konflikta,
pomoć u vaspitanju dece i sl.
   
 
vikend za secanje
kamp ocevi i sinovi
upomoc ja se zenim
bracno savetovanje
Zavisnost od kockanja 17.05.2013.
 
Šta je zavisnost o kockanju?
Zavisnost od kockanja je posledica obično višegodišnjeg upražnjavanja kockarskih aktivnosti koje iz problematičnog kockanja prelaze u patološko kockanje. Kockanje nije samo po sebi patološko. Da bi se nazvalo patološkim neophodno je da postoji nemogućnost kontrole impulsa, preokupiranost kockanjem tj. kockanje postaje prioritet u odnosu na ostale životne oblasti (porodicu, prijatelje, školu, posao, hobije), povećenje tolerancije – što znači da ulozi vremenom postaju sve veći i veći da bi zavisnik dobio dovoljnu dozu adrenalina koja će ga zadovoljiti. Osoba koja se patološki kocka šteti sebi i drugima.

Patološko kockanje spada u poremećaj kontrole ponašanja, navika i impulsa. Prvi znak na koji osoba može da reaguje da bi sprečila produbljivanje problema sa kockanjem jeste kada potroši novac koji nije planirala u te svrhe (novac namenjen plaćanju računa, hrane...) ili pozajmljen novac, isto tako ukoliko kocka postaje osnovni izvor „prihoda“ gde je motiv „obogatiti“ se na kocki.

Kako prepoznati da je neko zavisan o kockanju? Koji su znaci?
Prema američkoj klasifikaciji mentalnih bolesti (DSM-IV) osoba koja je obolela od patološkog kockanja mora imati 5 ili više simtoma ili znakova ove bolesti od ukupno 10 definisanih kriterijuma patološkog kockanja:

1. Preokupiranost kockanjem. Osoba često misli o prošlim iskustvima, planira buduće akcije, razmišlja kako da dođe do novca kojim bi kockala.
2. Povećanje uloga kako bi se doživelo željeno uzbuđenje.
3. Osećaj uznemirenosti ili razdražljivosti povezan sa pokušajima da se prekine ili smanji kockanje.
4. Osoba pokušava da kockom popravi raspoloženje ili pobegne od problema.
5. Osoba pokušava da povratki gubitke na kocki ostajući u igri ili se vraća sutradan.
6. O razmerama svog kockanja zavisnik laže porodicu, prijatelje ili terapeuta.
7. Bezuspešno pokušavanje da se kockanje smanji, prekine ili kontroliše.
8. Osoba čini nelegalne radnje (falsifikovanja, pronevere, prevare ili krađe) da bi došla do novca potrebnog za kockanje.
9. Osoba nastavlja sa kockanjem i pored toga što rizikuje da izgubi partnera, posao ili drugu važnu priliku.
10. Zavisnik od kockanja se okreće porodici, prijateljima, ili trećoj osobi za novčanu pomoć kako bi vratio dugove nastale kockanjem.

Simptomi koji mogu da ukazuju da se osoba kocka su:
Preterano gledanje teleteksta na TV-u ili često gledanje u mobilini telefon (prati ishod sportskih događanja), previše provođenje vremena na Internetu, zanemarivanje obaveza (posao, škola...), pogoršanje u sferi porodičnog života, dugovi, krađa vrednih stvari iz kuće, nepridavanje značaja ugledu u društvu, nezainteresovanost za zbivanja koja su ranije bila važna, preokupiranost kockom, kajanje, posle gubitka želja da se nastavi sa igrom da bi povratili uloženo, ili posle dobitka želja da se dobije još više, trošenje novca do poslednjeg dinara, čak i onog novca koji je namenjen za druge stvari (računi, hrana...), ilegalne radnje (prevare, pronevere, krađe, falsifikovanja, prodavanje droge), problemi sa spavanjem, sklonost samoubistvu, sklonost laži i manipulaciji,.
Sličnosti sa drugim zavisnostima su mnogobrojne: gubitak kontrole, preokupiranost, loš uticaj na ostale aspekte života, porast tolerancije, ...
Razlike su: fantazije o uspehu i uticaju, kognitivne distorzije, iracionalno ponašanje, nema bioloških testova za utvrđivanje, nema samoograničenja i brže se javljaju finansijski problemi...

Koji su uzroci te zavisnosti? Šta je obično razlog da osoba počne da bude zavisna od kockanja?
Generalni uzrok za pojavu zavisnosti ne postoji, obično je u pitanju kombinacija više faktora. Značajan faktor rizika je ukoliko u samoj porodici postoji osoba koja kocka na patološki način gde se stil života stiče učenjem po modelu. Vaspitanje je značajan faktor, iskustva pokazuju da ukoliko roditelji zanemaruju decu, ne vaspitavaju, gde izostaju pohvale, zahtevi i kazne, jednostavno se roditelji ne bave decom, deca su prepuštena sebi da donose zaključke o sebi, drugima i svetu, pa su pogodnija da upadnu u zamku kockarske zavisnosti. Isto tako deca kojima je sve dozvoljeno, „razmažena“, stil vaspitanja je onaj u kome se najviše ističu pohvale dok kritike i kazne uglavnom izostaju, deca stiču nerealnu sliku o sebi i razvijaju narcisoidnost, takođe su podložni razvoju kockarske zavisnosti, jer nisu naučili da trpe neprijatnost. Vrlo često je kombinacija ta dva stila vaspitanja zanemarena deca u pogledu pažnje, a razmažena u pogledu materijalnih sredstava.
Faktor rizika je i uzrast u kojem se osoba nalazi, pod najvećim rizikom su adolescenti koji su po prirodi radoznali, impulsivni, skloni nepromišljenim aktivnostima. U doba adolescencije velik je uticaj vršnjaka, tako da često počinju sa kockarskim aktivnostima na nagovor drugara koji se već kocka. Faktori rizika koji utiču na razvijanje zavisnosti od kocke su još i dostupnost kockarnica i internet kockanja, reklamiranje igara na sreću na TV-u, nekritičnost prema kockanju (društvena prihvatljivost kockanja) i zakon koji ide u prilog povećanom riziku za razvoj patološkog kockanja. O tome govori član 86. Zakona o igrama na sreću ’’Udaljenost kladionice od zgrade obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola) ne može biti manja od 200 metara’’ – da ne može da se stigne na malom, ali može na velikom odmoru da se uplati tiket.

Ko je obično uhvaćen u zamku te zavisnosti?
Mladi su rizična grupa za razvoj problematičnog i patološkog kockanja, kao i kod alkohola i droga. Istraživanja pokazuju da mnogi tinejdžeri upražnjavaju neki oblik kockanja (već krajem osmogodišnjeg školovanja). Razlozi za kockanje u adolescenciji su: lak način da se ’’obogate na brzinu’’, da budu prihvaćeni i u centru pažnje, da zadive svoje vršnjake, da prevaziđu usamljenost i dosadu, pobegnu od problema koje život donosi. Da li će neko biti uhvaćen u zamku zavisnosti od kocke zavisi i od osobina ličnosti jer, antisocijalno ponašanje i impulsivnost su faktori koji mogu uticati na pojavu ove vrste zavisnosti. Porodične okolnosti kao što su loša komunikacija, nepoverenje, nasilje, zanemarivanje dece, mogu biti okidači nečijeg kockarskog ponašanja. Takođe u zamci su i svi oni koji ne znaju da se nose sa stresnim situacijama i neprijatnim emocijama (strah, bes, krivica, depresija, praznina, bespomoćnost), pa beže od realnosti u kocku.

Koji su koraci koje treba preduzeti da bi se osoba izlečila od te zavisnosti?
Proces lečenja patološkog kockanja odvija se savetodavnim i psihoterapijskim radom, gde osoba kao preduslov izlečenja sama sebi priznaje problem, uviđa koje su posledice kockarskog načina života, gde se nakon sumiranja radi na problemima koji su nastali kao posledica takvog stila života. Osoba uči kako da se vlada u stresnim situacijama, kad se neprijatno oseća da zna šta da radi - adaptivno ponašanje, da ne posegne za drugim negativnim ponašanjem u zamenu za kocku. Takođe klijent preispituje svoj sistem vrednosti, u skladu sa njim organizuje svoje vreme i postiže viši stepen samodiscipline, što pozitivno utiče na samopouzdanje. Vežba veštinu raspolaganja novcem jer se uglavnom izgubi pojam o vrednosti novca dugogodišnjim kockanjem, visokim dobicima i gubicima.
Svaku osobu je dobro posmatrati kao posebnu i prilagoditi rad njenim problemima sa kojima se susreće u procesu odvikavanja od kockanja.

Koliko dugo traje izlečenje?
Iskustva pokazuju da je za postizanje stabilne apstinencije potrebno nekih šest meseci, s tim da je neophodan i nastavak, ne tolikim intenzitetom i učestalošću, ali praćenje je neophodno više godina. Apstinenciju je moguće održavati čitav život ukoliko se osoba pridržava smernica i koristi veštine stečene u terapijskom procesu.

Kako treba da se ponašaju članovi porodice u kojoj je takva osoba?

Obično osoba i kada joj se ukaže da ima problem negira ga. Najbolje je pomoći osobi da shvati da je u problemu, što je i preduslov za izlazak iz kruga kockanja. Obično osoba više puta pre dolaska na lečenje ponavlja isti obrazac ponašanja, shvati grešku, obrati se ukućanima za novčanu pomoć jer je verovatno napravio dug koji ne može da vrati, obeća da neće nikada više. Kada “frka” prođe i dug je namiren, javlja se ideja: ‘’mogao bih sad opet malo ovaj put ću pametno kockati, kontrolisaću…’’. To je samo iluzija kontrole koja može da traje kratko a osoba da se ponovo vrati starim navikama, ponovo napravi dugovanja. Savet porodicama je da nikako ne treba da vrate dug pre nego što osoba pristane na lečenje. Da im porodica i prijatelji ukažu da trpe zbog njihovog kockanja, da i oni pate… I u svemu tome da budu dosledni.


Jasmina Leković psiholog, psihoterapeut
Ivana Pavlović apsolvent psihologije, Transakcioni analitičar-savetnik

Centar za prevenciju i odvikavanje od patološkog kockanja - Život nije igra



 
 
 
postavite pitanje
web design by Zokara