homebrakmuskaraczenedecaduh i telo
Brak je svakodnevno negovanje strastvenog prijateljstva.
Harvil Hendriks

Nemoj da se venčaš sa osobom sa kojom možeš da živiš.
Venčaj se sa osobom bez koje
ne možeš da živiš.

Džejms Dobson

Jedna od najlepših stvari
koju možeš da kažeš svom bračnom drugu:
"Kada bih ponovo birao,
opet bih izabrao tebe.“

Anonimus
   
Komunikacija
Seks
Finansije
Sukobi u braku
Razvod
Nasilje u porodici
 
vikend za secanje
kamp ocevi i sinovi
upomoc ja se zenim
bracno savetovanje
Zašto žene ostavljaju muškarce? 12.02.2010.
 
“Neprestano osećam bol zato što sam sama i napuštena.”
“Moj muž mi više nije prijatelj.”
“Jedini trenutak kada obraća pažnju na mene jeste kada je željan seksa.”
“Nikada nije tu za mene kada mi je najpotrebniji.”
“Kada me uvredi ne izvinjava se.”
“On živi svoj život kao da nismo u braku; retko uzima i mene u obzir.”
“Mi smo kao brodovi koji se mimoilaze u noći, on ide svojim putem a ja svojim.”
“Moj muž je za mene postao stranac - ja čak i ne znam više ko je on.”
“On ne pokazuje nikakvo interesovanje za mene niti za ono što radim.”


Žene se mnogo više brinu za svoje brakove više nego muškarci. One kupuju većinu knjiga o braku kako bi pokušale da ga poboljšaju i one su inicijatori mnogih bračnih savetovanja. One se često žale najbližim prijateljima na svoje brakove a ponekad i bilo kome ko je spreman da ih sasluša. Takođe podnose tužbu za razvod duplo česće nego muškarci.

Zašto žene deluju toliko nezadovoljne brakom? Šta one žele od svojih muževa? Šta ih toliko muči u braku da je većina njih spremna da rizikuje budućnost svoje porodice kako bi to izbegle? Zašto žene napuštaju muškarce?
Svakodnevno sam suočen sa ženama koje su izuzetno isfrustrirane svojim brakovima. One obično ne pokazuju nikakvu nadu da će njihovi muževi ikada shvatiti šta ih to frustrira, a kamoli da se dovoljno promene kako bi rešili problem. Iz njihove perspektive bračne probleme stvaraju njihovi muževi koji se veoma malo trude da ih reše. Žene imaju tendenciju da sebe vide kao glavnu pokretačku snagu za rešavanje problema, i kada one odustanu od pokušaja sa brakom je gotovo.

Kada razgovaram sa muževima oni obično imaju potpuno drugačije objašnjenje zašto se žene tako osećaju. Oni smatraju da su očekivanja žena prava enigma. Ovi muškarci osećaju da su uložili džinovski trud za svoje supruge i da ne dobijaju nikakvu pohvalu za svoj popriličan doprinos porodici. Takođe doživljavaju da je na njima ogroman pritisak da poboljšaju finansijsko stanje porodice, način na koji vaspitavaju decu, kao i način na koji se ophode prema svojim ženama. Mnogi muškarci koje viđam emotivno su iscrpljeni i imaju osećaj da za sav svoj trud ne dobijaju ništa osim kritike.

Jednostavnija uloga muževa u proteklim decenijama sada je zamenjena mnogo složenijom, potpuno zbunjujućom ulogom, posebno u njihovom odnosu prema suprugama. Neki dolaze do zaključka da su žene rođene da se žale a muškarci moraju to da ignorišu da bi preživeli. Drugi osećaju da su žene počele toliko da očekuju od muškaraca da im je nemoguće ugoditi tako da nema svrhe uopšte pokušavati. Veoma malo muškaraca danas oseća da znaju kako da budu muževi kakve su njihove supruge želele i da taj zadatak postaje sve teži i teži.
Osnove za razvod: Opažen neuspeh muškaraca da zadovolje svoje žene naglašen je činjenicom da žene podnose tužbu za razvod duplo više nego muškarci. Drugim rečima, njihovo nezadovoljstvo u braku često dovodi do razvoda. Najčešći razlog koji žene daju kada napuste muževe jeste "emotivna okrutnost." Kada se iznesu pravne osnove za razvod oko jedne polovine žena izjavljuje da je bilo emotivno zlostavljano. Međutim, okrutnost koju one opisuju u retkim slučajevima je rezultat pokušaja muževa da ih dovedu do ludila. Obično je u pitanju ravnodušnost muževa, nedostatak komunikacije kao i ispoljavanje drugih oblika zapostavljanja.
Još jedan razlog za razvod koji se prijavljuje gotovo isto onoliko koliko i emotivna okrutnost jeste samo zapostavljanje. Ovo podrazumeva kako emotivno napuštanje tako i fizičko. Muževi koji rade daleko od kuće, koji ponekad ostavljaju svoje supruge same i po nekoliko dana ili nedelja, spadaju u ovu kategoriju.

Kada se grupišu svi oblici bračnog zapostavljanja, shvatamo da su oni daleko iznad svih drugih razloga uzrok zbog kojeg žene napuštaju muževe. Iznenađujuće je da se veoma mali broj žena razvodi zbog fizičkog zlostavljanja, neverstva, alkoholizma, kriminalnog ponašanja, lopovluka ili nekih drugih ozbiljnih razloga. Zapravo, ono što mene zbunjuje su žene u ozbiljnoj fizičkoj opasnosti koje odbijaju da napuste muževe koji ugrožavaju njihovu bezbednost. Jednostavno rečeno, žene napuštaju muževe kada osećaju da su zapostavljene. Zapostavljanje objašnjava gotovo sve razloge zbog kojih žene napuštaju i razvode se od muževa.
Nemam nikakvih problema pri ubeđivanju većine muževa da je verbalno i fizičko zlostavljanje dovoljan razlog da bi ih žene napustile. Takođe, u zadnje vreme je došlo do sve većeg društvenog pritiska na muškarce zbog fizičkog i verbalnog povređivanja supruga. Ali, zapostavljanje je mnogo teže objasniti, kao što ga je i mnogo teže prevazići od zlostavljanja. Iako je to najveći razlog zbog kojeg žene napuštaju muževe, njih je teško ubediti da je to dovoljno dobar razlog i nešto što bi trebalo da izbegavaju po svaku cenu.

Neke od najčešćih žalbi koje čujem od žena jesu: "On me ne ignoriše samo kada je željan seksa. Sedi i gleda televiziju a mogao bi da razgovara sa mnom. Retko kad me pozove da vidi kako sam. Kad me uvredi nikada se ne izvini – umesto toga, kaže mi da sam suviše osetljiva."

Većini muževa ove pritužbe su potpuno strane. Oni osećaju da supruge previše zahtevaju i da bi većina žena bile izvan sebe od radosti kada bi bile udate za njih. Smatraju da su supruge postale razmažene, uzimaju njihov trud zdravo za gotovo i imaju nerealna očekivanja.

Da li žene očekuju previše od muževa ili muževi pružaju svojim ženama manje nego što bi trebalo? Mnogo puta sam dokazivao muževima da supruge obično ne očekuju previše od njih, a kada shvate koje su potrebe žena i odazovu se na njih, pritužbe prestaju i počinje predivan brak.

Štaviše, žene ne očekuju više truda s njihove strane. Umesto toga, one očekuju da njihov trud bude usmeren u drugom pravcu. Nije mnogo teže zadovoljiti žene u današnje vreme – to zahteva samo promenu u prioritetu truda koji ulažemo.

Šta žene traže u muškarcima? One žele srodnu dušu, nekoga kome veruju i ko je prisutan kada imaju problema, koji ozbiljno shvata njihova osećanja kada dođe do donošenja odluka. Nekoga sa kim osećaju emotivnu vezu.

Ja koristim kuću kao ilustraciju da bih pomogao muževima da shvate kako se njihove žene osećaju. Svaka soba u kući predstavlja jednu od muževljevih uloga u životu. Postoji soba za njegov posao šefa proizvodnje, jedna soba je za sport, jedna za novi auto, jedna za baštu, jedna za decu, jedna za crkvu i, da, jedna za njegovu ženu.

Dok prolazi kroz jedan običan dan on posećuje razne sobe kada se nađe suočen sa ulogom koju ta soba predstavlja. I kada se nađe u određenoj sobi, o drugima ne razmišlja da bi mogao da usredsredi potpunu pažnju na ulogu koju igra u tom trenutku. On radi sve najbolje kada ga ništa ne ometa i više voli da svaki problem rešava svom snagom da bi pružio maksimum u svakoj ulozi koju igra.
Kod većine muževa žene su samo jedna od mnogih soba u ovoj zamišljenoj kući. Ona predstavlja ulogu “muža.” Kada se nađu u toj sobi oni obično pokušavaju da pruže suprugama potpunu pažnju i trude se da ispune njihove potrebe. Oni takođe ulaze u tu sobu kako bi njihove potrebe bile zadovoljene, posebno potreba za seksom.

Ono sto žene najviše frustrira je što su potisnute samo u jednu sobu u zamišljenoj kući muževa umesto da budu prisutne u svakoj sobi. Drugim rečima, one žele da budu sastavni deo čitavog muževljevog života, a ne da budu gurnute u jedan ćošak. Bez takve integracije ne može doći do emotivnog povezivanja, sjedinjenja duha, osećanja intimnosti, a u mnogim slučajevima nema ni seksa.

Da bih pomogao muževima da izbegnu ovaj neprijatan ishod, pokušao sam da im pokažem kako da postanu i ostanu emotivno povezani sa suprugama pozivajući ih u svaku sobu svoje kuće. Oni uče kako da uključe supruge u svaki deo života.
Kada savetujem nekog muža objašnjavam mu da on treba da pozove suprugu u svaku sobu svoje kuće. Bez obzira na njegovu ulogu ili odgovornost, on bi suprugu trebalo da uzme u obzir prilikom donošenja svake odluke. Kada se jednom uputi pozivnica, rezultati su zapanjujući!

Kada muž pozove ženu u svaku sobu svoje kuće ona mu pomaže da promeni prioritete. Ona ga podseća da se njena osećanja veoma razlikuju od njegovih. Kao rezultat toga, on počinje da živi u skladu sa načinom koji se podudara sa njenim potrebama i vrednostima. On uči kako da izbegava navike koje dovode do toga da žena bude nesrećna i uči kako da se brine o njenim najvažnijim emotivnim potrebama. On takođe uči kako da joj posveti potpunu pažnju i kako da planira vreme kada će njih dvoje biti nasamo.

POLISA ZAJEDNIČKOG SPORAZUMA: Kako bih pomogao muškarcima da uvedu supruge u svaku sobu ohrabrivao sam ih da poštuju polisu zajedničkog sporazuma: NIKADA NEMOJ NIŠTA DA URADIŠ BEZ SPORAZUMA SA SVOJIM BRAČNIM DRUGOM.

Ova polisa pomaže muškarcima da uzmu u obzir osećanja svojih supruga kad god donose neku odluku. Oni izbegavaju nepromišljene navike, uče kako da ispune emotivne potrebe na obostrano uživanje i rešavaju konflikte. Sve ovo stvara bračnu usklađenost i emotivnu povezanost.

Reči "bilo šta” u polisi odnose se na sve aktivnosti muža koje se odvijaju u svakoj od soba. Kad god se ponaša u skladu sa polisom on uči da razmislja o mogućim reakcijima supruge na sve što učini, a ne samo na ono što se dešava u „sobi“ muža.
Parovi treba da nauče kako da dođu do sporazuma koji će uzeti u obzir obostrane interese u isto vreme. Ohrabrivao sam ih da nastave sa pregovaranjem sve dok ne stignu do takvog sporazuma zato što će jedino on izdržati test vremena.
Mnogi muškarci misle da će ako pozovu supruge u svaku sobu te zamišljene kuće one potpuno ovladati a da će oni izgubiti lični mir i slobodu. Zamišljaju kako će njihovi identiteti nestati i da će oni biti samo senka onoga što su nekada bili. Međutim, polisa zajedničkog sporazuma sprečava da dođe do tog nesrećnog ishoda. Zajednički sporazum znači da i muž i žena moraju da budu zadovoljni i da niko ne rizikuje gubitak svog identiteta niti zapada u ropstvo. Cilj je da dođu do jedinstva duha, a ne da nadvladavaju ili kontrolišu jedno drugo.

Koliko je to jednostavno? Parovi koji već imaju tu emotivnu vezu gotovo bez problema poštuju ovu polisu zato što su već naučili kako da se ponašaju na uviđavan način u svakoj od svojih životnih uloga. Međutim, emotivno udaljeni parovi u početku imaju velikih poteškoća sa polisom. Oni su navikli da rade ono što je njima po volji bez obzira kako će to uticati na bračnog druga, posebno kada igraju određenu ulogu. Ali, ako slede polisu samo jedan dan, počinju da shvataju u kojoj meri je njihova nepromišljenost stvarala emotivnu udaljenost.

Dok parovi primenjuju ovu polisu tokom svih svakodnevnih planova i aktivnosti počinju da osećaju brigu jedno za drugo i ohrabreni su uzajamom pažnjom. Vremenom njihova emotivna veza postaje sve čvršća, a polisu je sve lakše slediti jer postaju srodne duše.

Muškarci koji postuju polisu zajedničkog sporazuma misle na svoje supruge tokom čitavog dana jer se dok donose odluke pitaju šta bi one mislile. Telefonski razgovori se obavljaju kad god se pojavi neka nedoumica. Kako vreme prolazi, ovi muškarci postaju sve osetljiviji za osećanja svojih supruga. Ako muževi razmišljaju o osećanjima žena prilikom donošenja svake odluke, trazeći njihovo mišljenje čim se pojavi neka nejasnoća, time stvaraju usklađen zajednički život.

Polisa zajedničkog sporazuma pomaže da se stvori razumevanje, emotivna veza, intimnost i romantična ljubav u braku. Muškarci koji nauče kako da uzimaju u obzir osećanja svojih žena ispunjavaju njihove najvažnije emotivne potrebe. Oni takođe uče kako da prevaziđu sebične navike zbog kojih žene osećaju veliko nezadovoljstvo, pošto ove navike ne ispunjavaju standard uzajamnog sporazuma.
Vremenom, oni dožive ono čemu se svaki par nada da će ostvariti u braku: zajedništvo sklada i ljubavi.

Žena neće napustiti čoveka koji je poziva u svaku sobu svoje kuće zato što neće stajati pred vratima tih soba osećajući se kao stranac. Ona je dobrodošla u njegovu čitavu kuću kao njegov dragoceni životni saputnik.

B92
 
 
 
postavite pitanje
web design by Zokara