|
|
|
|
| Glava - pismo |
14.02.2010. |
|
|
| |
 Glava – ostajem, pismo – odlazim
Kada ljudi osećaju pesimizam po pitanju svog braka, sve uspomene nesvesno negativno boje – kako su se upoznali, zašto su se venčali… I vrlo je verovatno da će prevideti srećna vremena koja su proveli u braku.
Dugo se u ljudskoj istoriji nije postavljalo pitanje da li treba prekinuti bračnu vezu. Za brak se smatralo da je odnos koji se ne može raskinuti. Ekonomske implikacije napuštanja partnera i solo život činili su prekid braka gotovo nemogućim – pogotovo za žene. Ako dodamo pravne i religiozne prepreke koje su otežavale razvod, on je bio gotovo nemoguća misija. Relativno nedavno, tridesetih godina dvadesetog veka, čuveni psihijatar Karl Meninger, odbijao je da savetuje žene da ostave muževe – čak i u slučajevima učestalog zlostavljanja i varanja.
Danas je većina socijalnih i praktičnih prepreka za raskid braka nestala, ali odluka za razvod ostaje velika misterija. "Ne postoji lakmus test koji možes da primeniš na partnera ne bi li utvrdio da li treba da odeš ili da ostaneš, kao ni da li neko ima dobar potencijal za život u dvoje," tvrdi Dijana Soli, bračni savetnik. Ostati ili otići – pravo je klupko kompleksnih i duboko intimnih pitanja, kako filozofskih tako i prakčitčnih: “ Jesam li srećan/na? Mogu li da nađem bolju osobu?”
Ako postavljate sebi ova pitanja, nemojte da zaboravite na sledeće:
To je moje mišljenje i tačka
Većina ljudi prilikom procene o tome da li treba da se razvedu prave inventar dobrih i loših stvari. Međutim, ova tehnika vraćanja u istoriju ima svoju začkoljicu – pamćenje ima tendenciju da bude obojeno osećanjima koja imamo u trentku pravljenja inventara. Kada ljudi osećaju pesimizam po pitanju svog braka, sve uspomene nesvesno negativno boje – kako su se upoznali, zašto su se venčali… I vrlo je verovatno da će prevideti srećna vremena koja su proveli u braku.
Recimo da ste se venčali odmah posle srednje škole. Ako se trenutno loše osećate u braku, to će vam izgledatii kao čin dva impulsivna, nezrela deteta. Međutim, pre samo dve godine, kada ste se bolje osećali, na taj deo svog života gledali ste kao na predivan, romantičan i hrabar čin dvoje ludo zaljubljenih.
Ovo “bojenje” memorije određuje kako ćete odnos predstaviti prijateljima, porodici, terapeutima – onima kojima se poveravate. Zbog toga će vas oni možda savetovati da “iskopčate” vezu svog braka, koji u stvari nije tako loš kako ste ga predstavili. (Ovo “bojenje” vam takođe daje ušećerenu verziju vašeg odnosa tokom dobrih perioda u braku.) To ne znači da je istorija vašeg odnosa nebitna kada se radi o odluci u vezi sa razvodom. Treba samo imati na umu da dokazi koji idu u prilog razvodu nisu sasvim tačni, kako vam se u početku činilo.
Koliko ste motivisani?
"Procena da li treba da se razvedete trebalo bi da uključi i procenu da li ste probali da ostanete u braku," tvrdi psihijatar Piter Kramer. To znači da svaki odnos uključuje rad na njemu. Parovi često prekinu odnose koji bi bili mnogo bolji da su samo malo više napora uložili. Ironično je što će parovi koji očekuju bebu čitati literatutu i ići na časove pripreme za taj jedan sat kada majka donosi dete na svet, ali ne odvajaju vreme za obrazovanje o braku koje će im pomoći da održe svoj brak u životu.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da svaki odnos zahteva napor, odnos koji je u problemima nije sam po sebi pokazatelj da par treba da se raziđe. Ono što je važnije je, po mišljenju Pitera Frenkela, profesora psihijatrije iz Njujorka, koliko su partneri motivisani da jedno drugom pruže šansu i rade na trajnim rešenjima za probleme. Ova motivacija je najbolji predskazatelj da li će brak koji je u krizi opstati. Ako oba partnera nisu motivisana da se potrude oko svog odnosa, male su šanse za uspeh.
Savet zavisi od savetodavca
Ako odete kod tri lekara zbog upale grla, dobićete sličnu dijagnozu i terapiju od svih troje. Ako pitate tri terapeuta da li treba da prekinete brak koji je u krizi, saveti mogu da se dramatično razlikuju. Razlog za to je što su oblasti kojima bave - bračno savetovanje, individualna terapija, rad u grupama – pod uticajem shvatanja terapeuta o braku.
Bračni i porodični savetnici su skloni da očuvaju bračnu vezu. "Nikada ne bih savetovao paru da se razvede, " kaže psihijatar Frenk Pitman koji smatra da je reći ljudima da se razvedu isto što i reći roditelju da svoje dete da na usvajanje. "To jednostavno ne treba uraditi, pogotovo ako imate decu."
S druge strane, individualni terapeuti imaju tendenciju da na odnos gledaju kao na nešto što bi trebalo žrtvovati ako se kosi sa srećom klijenta. Dijana Soli kaže: "Čitala sam o slučaju žene koja je kroz svih svojih pet brakova ostala uz istog terapeuta i on joj je pomogao da okonča svih pet brakova.” Terapeut je stalno postavljao pitanje klijentima da li su srećni, čime je faktički govorio: “I zašto onda ostajete u braku?'"
Pošto terapeuti obično ostaju neutralni u odnosu na ono što klijent čini – da bi izledali objektivni – značaj očuvanja odnosa često nije prioritet. Savet onima koji traže savet terapeuta – ne zaboravite da je savet koji ćete možda dobiti više odraz njegovih ličnih ubeđenja i životnih vrednosti, nego što će to biti naučno zasnovana pouzdana procena onoga što je dobro učiniti u bračnoj krizi.
|
| |
|
|
|
|
