homebrakmuskaraczenedecaduh i telo
Brak je svakodnevno negovanje strastvenog prijateljstva.
Harvil Hendriks

Nemoj da se venčaš sa osobom sa kojom možeš da živiš.
Venčaj se sa osobom bez koje
ne možeš da živiš.

Džejms Dobson

Jedna od najlepših stvari
koju možeš da kažeš svom bračnom drugu:
"Kada bih ponovo birao,
opet bih izabrao tebe.“

Anonimus
   
Komunikacija
Seks
Finansije
Sukobi u braku
Razvod
Nasilje u porodici
 
vikend za secanje
kamp ocevi i sinovi
upomoc ja se zenim
bracno savetovanje
Porodica u kojoj odrastamo i ona koju kreiramo 08.04.2010.
 
Da li vam se dešava da u svom braku prepoznate izvesne obrasce odnosa i ponašanja koji su bili prisutni braku vaših roditelja?

Da li vaš odnos sa partnerom, komunikacija, način na koji provodite vreme u velikoj meri podsećaju na odnos vaših roditelja? Da li podela kućnih poslova između vas i vašeg supružnika veoma nalikuje podeli koja je bila zastupljena u vašoj porodici porekla? Da li prilikom vaspitavanja dece primenjujete sličan sistem nagrađivanja, odnosno kažnjavanja koji su koristili vaši roditelji?

Sasvim je normalno ukoliko u pojedinim aspektima našeg bračnog i porodičnog života postoje izvesne sličnosti sa bračnim i porodičnim životom naših roditelja. S obzirom na to da je porodica porekla model po kome gradimo sopstvenu porodicu ona ima znatnog udela u formiranju i funkcionisanju buduće porodice. Stoga možemo govoriti o prenosu određenih obrazaca porodičnog funkcionisanja sa jedne generacije na drugu, odnosno možemo govoriti o pojavi „transgeneracijskog prenosa“.
Iako su u današnjoj kulturi parovi sve manje vezani porodičnom tradicijom i slobodniji da razvijaju muško-ženske odnose različite od onih koje su iskusili u svojim porodicama porekla, brojne studije pokazuju da se prilikom kreiranja sopstvene porodice u velikoj meri primenjuju obrasci usvojeni upravo iz porodica iz kojih potičemo.


PARTNERSKI ODNOSI I PODELA ULOGA

Između porodice u kojoj smo odrastali i porodice koju sami gradimo u velikom broju slučajeva postoji sličnost u podeli porodičnih uloga. To se ogleda u ulozi majke, ulozi oca, zatim njihovom međusobnom odnosu kao i načinima uspostavljanja i održavanja emocionalnih veza i njihovom kvalitetu, tj. da li su veze među članovima porodice čvrste ili oslabljene, pozitivne ili negativne.

Ko će obavljati poslove po kući? Ko će ići u kupovinu namirnica? Ko će izbacivati đubre? Kako i sa kim ćemo provoditi slobodno vreme? Kako ćemo uskladiti porodični i društveni život? To su samo su neka od pitanja na koja prilikom otpočinjanja zajedničkog života sa partnerom odgovore svesno ili nesvesno nalazimo u primarnoj porodici, odnosno u porodici iz koje potičemo.
Prve godine bračnog i porodičnog života predstavljaju period prilagođavanja na zajednički život sa partnerom i period međusobnog usklađivanja očekivanja i obrazaca koje nosimo iz porodičnih sistema u kojima smo odrastali, te je tada transgeneracijski prenos nešto slabije izražen. Međutim, vremenom se sve više usklađujemo sa partnerom uspostavljanjem granica porodičnog sistema, izgradnjom odgovarajućih emocionalnih odnosa, podelom uloga unutar porodičnog sistema i učvršćivanjem pravila i obrazaca ponašanja – pri čemu novoizgrađena porodica po funkcionisanju biva sve sličnija upravo porodici u kojoj smo odrastali.


RODITELJSTVO I STRATEGIJE VASPITAVANJA

Prilikom dolaska dece na svet i ulaska u novu fazu porodičnog života koju karakteriše roditeljstvo takođe je prisutan transgeneracijski prenos. Naime, uočljiva je tendencija roditelja da primenjuju vaspitne stilove i strategije kojima su i sami bili izloženi u detinjstvu. Način na koji jedan od roditelja uspostavlja emocionalnu vezu sa detetom i njen kvalitet – briga, nežnost, privrženost, služe kao model sledećoj generaciji da oformi isti takav sistem odnosa.
Iskustvo dobrog roditeljstva u porodici iz koje potičemo, a koje je podrazumevalo disciplinu i roditeljsko prihvatanje, najverovatnije će rezultirati odgovarajućim ponašanjem u ulozi roditelja u odraslom dobu koje će karakterisati kontrola, dobra komunikacija i pozitivne emocionalne veze. Odrastanje u porodici u kojoj vladaju pozitivna emocionalna klima, otvorena komunikacija među članovima i uzajamno poverenje uticaće na to da se i mi sami jednog dana prema svojoj deci ophodimo na topao, osećajan i stimulišući način.


NEGATIVNI OBRASCI PORODIČNOG FUNKCIONISANJA

Treba istaći da transgeneracijski prenos ne obuhvata samo funkcionalne obrasce, već se sa generacije na generaciju mogu prenositi i disfunkcionalni obrasci porodičnog funkcionisanja.
Ljudi najčešće ne ulaze u dublju analizu sadašnjih odnosa u porodici, a još manje u strukturu i odnose koji su postojali u prethodnim generacijama. Stoga, kroz porodične priče, događaje i neke reakcije mogu se uočiti sličnosti, pa čak i potpuno ista stanja i problemi sa kojima su se ranije generacije susretale na svom životnom putu. Tako se dešava da su aktuelni porodični problemi poput alkoholizma, nasilja, depresije, sklonosti ka samoubistvu često već bili prisutni u prethodnim generacijama i imaju tenedenciju da se ponavljaju.
Brojne studije su pokazale da se kod dece koja su bila izložena agresiji od strane roditelja može predvideti isti način ophođenja prema sopstvenoj deci dvadeset godina kasnije. Deca koja su bila zlostavljana zlostavljaće kasnije sopstveno potomstvo.
Ono što dodatno otežava situaciju jeste to što osobe koje su odrastale u porodicama u kojima su bili zastupljeni problemi poput alkoholizma ili nasilja, ove pojave čak ni ne doživljavaju kao problematične, na čijem bi suzbijanju trebalo raditi, već to opažaju kao nešto sasvim uobičajeno, nešto što je deo svakodnevnog života. S obzirom na to, nije neobično kad od ovakvih osoba čujemo izjave kao što su:

„Volim da se posle posla malo opustim i odem sa kolegama na „po koju“! Najčešće idem u kafanu u koju su još moj otac i stric nekada išli i vodili me sa sobom.“
„Ja ne tučem svoju ženu! Nekad joj samo opalim šamar kad me iznervira, ali to nije ništa strašno! I moj otac je to radio. Mora da se zna ko je muško!“


Ukoliko imamo u vidu to da su ove osobe odrastale i sazrevale u okruženju u kojem su ovakva ponašanja prihvaćena kao normalna, sasvim je očekivano da će, učenjem po modelu, u svojim budućim porodicama primenjivati iste obrasce ponašanja.

Na kraju, možemo da zaključimo da porodica porekla i iskustva koja nosimo odatle igraju značajnu ulogu u formiranju buduće porodice, u njenom funkcionisanju i unutrašnjoj dinamici. Stoga, izučavanje repetitivnih obrazaca porodičnih odnosa i funkcionisanja, kao i karakterističnih porodičnih problema pruža mogućnost njihove predikcije, pri čemu nam prepoznavanje disfunkcionalnih obrazaca može pomoći da izbegnemo njihovo ponavaljanje kroz nekoliko generacija. U skladu sa tim ciljem transgeneracijsku analizu bi kod parova trebalo primeniti na samom početku njihovog zajedničkog života kako bi se već tada otpočelo sa postepenom izgradnjom jednog zdravog i funkcionalnog porodičnog sistema.


Tamara Tihojević, psiholog

 
 
 
postavite pitanje
web design by Zokara