Menopauza

MENOPAUZA

Pod pojmom MENOPAUZA podrazumevamo trajni prestanak menstrualnog krvarenja. Menopauza se prosecno desava od 50-52 godine zivota. PERIMENOPAUZOM se oznacava zivotno doba pre menopauze i karakterise se postepenim gasenjem funkcije jajnika. Tokom tog prelaznog perioda ovulacije se proredjuju zbog iscrpljenosti jajnika u prethodnim godinama njegove pune aktivnosti. Posle menopauze dolazi do pada nivoa estrogenA. Manjak estrogena je odgovoran za najveci broj tegoba i simptoma sa kojima se u to zivotno doba srece zena. Najveci broj zena u to doba ima: talase vrucine (valunge), poteskoce u funkciji mokracne besike, osecaj suvoce vagine, mogu biti dekoncentrisane, imati simptome depresije, a ukoliko se ne preduzmu odgovarajuci terapijski postupci, znacajno rastu rizici od kardiovaskularnih obolenja, osteoporoze i malignih obolenja dojke.

Menopauza i perimenopauza

Osnovni zadatak menstrualnog ciklusa je da pripremi organizam zene za trudnocu. Za vreme tog procesa, endokrine zlezde u mozgu (Hipotalamus i hipofiza) proizvode hormone (Rilizing hormone, Folikulostimulirajuci i Luteinizirajuci hormon) koji deluju na jajnik uslovljavajuci razvoj, sazrevanje i oslobadjanje jajne celije iz jajnog folikula (vidi Menstrualni ciklus). Folikul, u kome se nalazi jajna celija, proizvodi hormone ciji je zadatak da pripremi matericu za normalan razvoj trudnoce. Ukoliko do trudnoce ne dodje, sluznica materice koju nazivamo endometrijum, se odlubljuje sto za posledicu ima menstrualno krvarenje.

Oko 40 godine zivota jajnici postaju manje osetljivi za hormonske signale koji dolaze iz hipofize: kao rezultat toga, dolazi do poremecaja u proizvodnji estrogena i Progesterona u jajnicima, sto dovodi do promene karaktera menstrualnih krvarenja. Menstrualna krvarenja u to vreme mogu biti obilnija, oskudnija i neuredna.

Sta se desava kada padne nivo proizvedenih Progesterona?

Kada proizvodnja estrogena u jajnicima varira po kolicini ili naglo pada dolazi do narusavanja mnogih telesnih funkcija:

Talasi vrucine (Valunzi)

Talasi vrucine nastaju kada termoregulacioni centar u hipotalamusu (deo mozga) registruje pad nivoa estrogena u krvi.Tokom godina menopauze ove simptome ima veliki broj zena, ali ne i sve. Talasi vrucine su predstavljeni osecajem iznenadne toplote koja se u obliku talASA siri od grudnog kosa preko vrata do lica cesto se sireci i nadole prema rukama ponekad i trbusnom zidu. Traju vise minuta a ponekad i duze. Zena ih cesto moze predvideti. Ukoliko se desavaju tokom noci cesto prekidaju san. Umor i poremecaji koncentracije mogu biti udruzeni sa talasima toplote i mogu poceti jos za vreme perimenopauze. Ukoliko se u to vreme da nedostajuci hormon, estrogen, te tegobe se uspesno sprecavaju, a ukoliko vec postoje dramaticnom brzinom nestaju.

Genitourinarne promene

Tkivo koje izgradjuje mokracnu besiku i vaginu postaje istanjeno i osetljivo zbog dugotrajnog nedostatka estrogena. Simptomi se ogledaju u vaginalnon svrabu, osecaju suvoce vagine, ucestalom mokrenju i cestim infekcijama mokracne besike. Hormonska supstitucija moze eliminisati ili znacajno smanjiti te simptome.

Promena na kozi

Nakon menopauze koza gubi dosta od prethodnog elasticiteta i jedrosti. Sadrzaj kolagenog tkiva u kozi se smanjuje, a to za posledicu ima njeno opustanje i nabiranje. Vazno je prihvatiti da je ovaj proces normalan proces strarenja da se desava i kod zena i kod muskaraca i samo je manjim delom izazvan manjkom estrogena. Iz tih razloga hormonska supstitucija ima malog uticaja na promene u kozi.

Promene u grudima

Manje kolicine hormona u toku perimmenopauze i u menopauzi imaju uticaja na smanjenje vezivnog i zlezdanog tkiva zbog cega dolazi do opustanja i smanjenja dojki. Kao i kod koze ove promene su prirodne promene vezane i za proces starenja tako da se ne mogu spreciti davanjem estrogena niti se taj proces lecenjem moze napraviti povratni

Psiholoske promene

Psiholoski problemi menopauze ukljucuju depresiju, iritabilnost, anksioznost, nervozu, napade placa, nemogucnost koncentracije i osecaj gusenja. Psiholozi B. Neugarten i R. Kraines proucavale su simptome menju zenama u razlicitim starosnim grupama. Pronasle su da su adolescentkinje i zene u menopauzi prijavile najveci broj simptoma. Medju adolescentkinjama je najcesci problem bila je tenzija, dok su medju zenama u menopauzi bili naleti vrucine. Zene u menopauzi pokazale su povecanje u samo pet kateogorija psiholoskih simptoma: glavobolja, iritabilnost, nervoza, osecaj tuge, i osecaj gusenjaeze. Sa druge strane, postoji jaka kulturalna predrasuda prema ponasanju u menopauzi. Tako da se svako drugacije ponasanje pripisuje tome. Takodje postoji kulturalni stereotip o "sindromu napustenog gnezda" - deca napustaju dom i uloga majke se zavrsila tako da zene postaju depresivne. Poteskoce u menopauzi jedni tumace biologijom, hormonima, a drugi kulturom i postavljenim ocekivanjima. Iz bioloske perspektive simptomi menopauze hormonske neravnot pojavljuju se kao poseldica hormonskog stanja, nizeg nivoa estrogena ili.

Tokom menopauze mnoge zene pate od uznemirenosti, depresije, gubitka memorije i nesanice. Te tegobe su delom izazvane smanjenjem koncentracije estrogena, Progesterona i androgena (hormona koje je proizvodio jajnik). Jedan broj zena ima smanjenu zelju za seksualnim odnosima s jedne strane zbog smanjenja nivoa hormona, a sa druge strane zbog suvoce vagine koja seksualni odnos cini nekonformnim. Ove promene se uspesno mogu otkloniti hormonskom supstitucijom.

Seksualnosi i menopauza

Tokom menopauze mnoge zene pate od uznemirenosti, depresije, gubitka memorije i nesanice. Te tegobe su delom izazvane smanjenjem koncentracije estrogena, Progesterona i androgena (hormona koje je proizvodio jajnik). Jedan broj zena ima smanjenu zelju za seksualnim odnosima s jedne strane zbog smanjenja nivoa hormona, a sa druge strane zbog suvoce vagine koja seksualni odnos cini nekonformnim. Ove promene se uspesno mogu otkloniti hormonskom supstitucijom

 Za vreme kllimaksa fizicke promene se dogadjaju i u vagini. Nedostatak estrogena izaziva da vagina postaje manje kisela, sto je cini podloznijom infekcijama. Estrogen je takodje odgovoran za odrzanje sluzavosti membrana vaginalnih zidova. Sa opadanjem estrogena javlja se i opadanje vaginalne lubrikacije za vreme uzbudjenja, i vaginalni zidovi postaju manje elasticni. Obe ove stvari mogu penilno-vaginalni odnos uciniti bolnim za zenu. Nekoliko lekova postoji, ukljucujuci estrogensku terapiju i koriscenje vestackih lubrikanata. Na zalost, neke zene ne komuniciraju sa svojim partnerima o ovoj neugodnosti niti odlaze kod lekar, umesto toga pate tiho i stvaraju averziju prema seksu. Seks istrazivac Morokoff (1988) nakon revizije istrazivanja zenske seksualnosti za vreme i nakon menopauze dosao je do sledecih zakljucaka:

1. Vecina zena nastavlja da ima seksualne odnose i uziva u njima i za vreme i nakon menopauze.

2. Postoji odredjeno opadanje u seksualnom funkcionisanju, u proseku, za vreme menopauze a narocito nakon poslednjeg perioda.

3. Estrogen moze biti povezan sa opadanjem seksualnog funkcionisanja, iako nije tacno jasno kako se efekat dogadja.

4. Testosteron je takodje vazan, i zensko seksualno funkcionisanje takodje moze opasti ako je nivo testosterona smanjen, npr. ako su jajnici uklonjeni.

Povisen rizik od kardiovaskularnih obolenja

Nizak nivo estrogena u menopauzi ima uticaja na povecanje rizika od kardiovaskularnih obolenja. Kardiovaskularna obolenja ukljucuju povisen krvni pritisak, infarkt miokarda i anginu pektoris. Promene posle menopauze u metabolizmu masti dovode do porasta nivoa LDL holesterola ("loseg" holesterola) i pada nivoa HDL holesterola ("dobrog" holestrola). Visoki nivoi LDL holesterola u tesnoj su vezi sa formiranjem masnih naslaga u arterijskim krvnim sudovima (Atherosclerosis). Visoke vrednosti HDL holesterola smanjuju rizik od srcanih obolenja odstranjevanjem LDL holesterola iz krvnih sudova. Kardiovaskularne bolesti su vodeci uzrok smrti kako kod muskaraca tako i kod zena u menopauzi. Pusenje, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, gojaznost kao i smanjena telesna aktivnost pored hormonskog deficita imaju znacajnog udela u nastanku kardiovaskularnih obolenja.

Osteoporoza

Osteoporoza je degenerativna bolest kostiju. Najveci broj zena dostize najvecu gustinu kostiju izmedju 30 i 35 godine zivota. Posle toga vremena gustina kosti se polako smanjuje za 0,5 -1 % godisnje sve do menopauze. Nakon nastupa menopauze dolazi do brzog gubitka gustine kostanog tkiva u prvih 5 godina menopauze. Neke zene imaju veci rizik od osteoporoze od drugih. Pusenje uzimanje alkohola, malih kolicina kalcijuma i vitamina D povecava rizik od osteoporoze. Zene sa podacima o ranijim poremecajima menstrualnog ciklusa, rane menopauze i podacima o slucajevima osteoporoze u porodici, kao i zene sa malom telesnom tezinom imaju takodje povisen rizik od ovog obolenja. Zbog osteoporoticnih promena mnoge zene su sklone lakim prelomima dugih kostiju, karlicnih kostiju kao i kicmenih prsljenova. Prelom kicmenih prsljenova moze da bude neprepoznat tzv. "nema fraktura". Prelom dugih kostiju se desava kasnije, ali ti prelomi tesko zarastaju, zbog toga veliki broj zena oko 15%, postaju invalidi zavisni od tudje nege.

Ne postoje specificni biohemiski testovi za brzo sagledavanje rizika od osteoporoze ali se aktuelno stanje gustine kostiju moze odrediti razlicitim postupcima koje se jednim imenom nazivaju metode merenja kosne gustine ili kosna denzitometrija.

Zbog ubrzanog gubitka kosne mase u menopauzi, bilo bi od velikog znacaja da zene pre menopauze urade pregled koji bi odredio gustinu njihovih kostiju. Telesne vezbe 2-3 puta nedeljno uz adekvatno uzimanje kalcijuma i vitamina D su od neprocenjivog znacaja za ocuvanje zdravlja kostanog sistema. Zene u menopauzi treba da uzimaju 1500 miligrama elementarnog kalcijuma i 400 i.j. vitamina D u toku dana. estrogen usporava gubitak kostane mase i razvoj osteoporoze, ali ima ogranicen efekat u lecenju osteoporoze ukoliko se vec razvila.

Neugodnosti menopauze lece se estrogenskom terapijom obavezno pod nadzorom lekara.